Епидемија корона вируса оставила је посљедице на цјелокупно друштво. Поред здравства и привреде, жесток ударац је задобио и образовни систем, који је непуне двије године наставни процес реализовао алтернативним методама. Ни наставници ни ученици нису поштеђени посљедица јер је онлајн настава проузроковала дугорочне проблеме и уназадила систем за неколико година.

Школска 2021/22. година почела је редовно, без скраћених часова и онлајн наставе. Међутим, повратак на нормално одвијање процеса показао је да се изгубио дугорочни труд наставника, јер вишемјесечни изостанак ученика, њихов директни контакт са професорима, уџбеницима и другим ђацима проузроковао је губитак радних навика, али и неке психолошке промјене.

Педагог Средњошколског центра у Фочи Сања Кулић истиче да је и оцјењивање у току пандемије било нереално, јер је немогуће било оцијенити ученика на објективан начин. Такође, ученик није могао бити кажњаван због изостанака јер редовне наставе није било. Све се то одразило на данашњу наставу, истиче Кулићева.

– Ученици су се опустили и такви су у данас. Не могу да кажем да су сви у питању, али највећи број се понаша као да је онлајн настава и даље у пракси. Али пред њих се сад постављају нормални и реални захтјеви, као и у свакој школи. Они морају да долазе на наставу, да уче, доносе прибор, али те навике су се много погубиле. Они очекују да ће и даље са лакоћом добијати оцјене као што је то било за вријеме онлајн наставе, не уче довољно, нису заинтересовани, служе се телефонима и то су посљедице које је претходни период оставио - каже Кулићева.

Недостатак директне комуникације и изолованост су изазвали и психолошке промјене код ученика, каже Зорана Ђокић Пејовић, школски психолог.

– Односи у породици су били другачији, и родитељи су били под стресом, радили су од куће, неки од њих су изгубили и посао, све то је могло да се одрази на дјецу јер им је управо у тим кризним ситуацијама недостајала емоционална стабилност и подршка одраслих. Ми, као стручна служба смо им излазили у сусрет дајући им наше бројеве телефона и мејлове како би нам се обратили за помоћ, и било је таквих случајева. Повратком у редован наставни процес примијетили смо да је дошло до смањења интересовања и мотивације. Чак је и код најмарљивијих ученика примијећена смањена пажња и концентрација - истиче Ђокић Пејовић.

Све у свему, на цијели образовни систем корона вирус је имао негативан утицај. Код ученика су примијећена анксиозна и депресивна стања, забринутост, све чешћи пад воље, несигурност и негативна очекивања у комуникацији. Зависност од коришћења телефона је био проблем и прије пандемије, али је сада много више изражен и једна је од већих које је проузроковала корона, истичу у Средњошколском центру.