Војска Републике Српске је, с разлогом, била толико драга народу, а данас ми настојимо да сачувамо сјећање на њу, да баштинимо ту традицију и убијеђен сам да су припадници Трећег пјешадијског Република Српска пука одлучни и да ће и убудуће, са још већом вољом, радити на очувању идентитета и војног насљеђа јединица те војске и нашег народа у цјелини.

Поручио је то у интервјуу за "Глас Српске" командант Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ Сретен Милошевић поводом 12. маја - Дана Војске Републике Српске (ВРС).

Централна прослава 31 године од формирања Војске Републике Српске и 18 година пука биће данас у бањалучкој касарни "Козара", а Милошевић, као и његови претходници на позицији команданта, наглашава да је пук нит која повезује српски народ и његову војску која је створена из народа.

Први пут на челу пука, у години када јединица прославља пунољетство, каже да су годинама радили на едукацији младих генерација, али и да настављају.

- Треба да познају историју и буду едуковани, јер је то најбољи начин да буде створена претпоставка да нам се, с једне стране не понови прошлост, а с друге да сачувамо сјећање на Војску Републике Српске. Доста тога је за 18 година урађено. Стално настојимо да омладини укажемо на значајне догађаје и важне датуме за српски народ у блиској прошлости. Обиљежавање 12. маја - када је формирана ВРС је прилика за све нас у пуку да заинтересујемо нашу омладину и да се упознају са тим датумом те схвате суштину и историјску важност, као и све што се дешавало послије тога - истакао је Милошевић.

ГЛАС: Важан сегмент културе сјећања су музеј и Спомен-соба у Клубу ВРС у касарни "Козара". Говорило се о проширењу просторија и својеврсној поставци која би пратила пут ВРС од оснивања. Шта је урађено?

МИЛОШЕВИЋ: Овдје су исписана имена и презимена бораца који су дали живот за Српску и морамо да сачувамо сјећање на све њих. Омладина то мора да зна, а ми треба да им на то укажемо. Имамо идејне пројекте да Спомен-соба добије сасвим другачији изглед, јер је ово јединствен простор на чијим зидовима су имена 22.447 погинула борца. Нажалост то није коначан број, дописаћемо их још. Доста тога је урађено, имамо одређена средства у буџету Министарства одбране БиХ и надам се да ћемо ускоро ту причу заокружити. Такође мора се знати да исто ово радимо у Бијељини и Билећи, гдје су наши батаљони који баштине традицију и насљеђе ВРС, тако да је реализација идејног пројекта у Билећи почела, а у Бијељини је при крају његова израда.

ГЛАС: Осим имена на зиду Спомен-собе, стоји и натпис: "Они отаџбини ништа не дугују, дуг су својим животима платили. Чувајмо слободу коју су нам даровали да бисмо могли у миру почивати!" Да ли је у њему суштина и 12. маја и потребе да се зна за Војску Српске, њен пут и значај?

МИЛОШЕВИЋ: Апсолутно. Тај натпис није без разлога овдје. Сви ти људи су дали највредније што су имали - своје животе за одбрану Републике Српске да бисмо ми данас могли да живимо и радимо у слободи, да се развијамо и због тога никада не смијемо заборавити наше највеће страдалнике. Не смијемо заборавити лик и дјело тих људи. Морамо их се сјећати и то са посебним осјећањем и управо због тога понављам да ми старији морамо да пронађемо начин да едукујемо млађе, да знају шта се десило у ближој историји Срба на овим просторима. Имамо доста добру сарадњу са школама у Српској. Ђаци нам долазе, одржимо историјски час. Осим тога имамо и музејску поставку. У питању су експонати те и тако покушавамо да прикажемо чиме је Војска Српске располагала да би одбранила Републику. То наши млађи нараштају морају да знају.

ГЛАС: Знају ли? Колико их зна да је, историјски гледано, 12. мај други најзначајнији датум у историји Републике Српске, одмах послије оног када је формирана?

МИЛОШЕВИЋ: Вјерујем да доста знају, али и да има довољно простора да то далеко боље унаприједимо, почевши од система у школству. Ми покушавамо да се, када год имамо прилику, дружимо са дјецом и свим посјетиоцима те указујемо на ствари које бисмо не смјели да заборавимо. Тако да је та едукација један од приоритета у нашем раду, јер сматрам да они морају да знају, морају да се сјећају, не смију да забораве. Немају чега да се стиде, напротив треба да буду поносни и вјечно да памте све који су дали животе у одбрани Српске.

ГЛАС: Да ли је Трећи пук успио да се позиционира тако да људи у њему виде ту војску, јер је чињеница да има доста оних који су били дио ВРС и који и данас не могу да преболе то што није опстала у изворном облику?

МИЛОШЕВИЋ: Слажем се с тим, али лично не зато што сам на овој позицији, сматрам да смо барем донекле допринијели да сачувамо успомену на војску. Постоји жал што је нестала ВРС, која је, ипак, настала из народа и као таква препознатљива у народу. Не бих улазио у ствари које су се касније дешавале када је престала да функционише, а то је било 31. децембра 2005. године, када улази у састав Оружаних снага БиХ. Тада се јавила потреба за јединицом која би сачувала сјећање на војску која је дала немјерљив допринос у стварању и одбрани Републике Српске.

Експонати

ГЛАС: Унутрашњу поставку чине, између осталог, бројне фотографије јединица и бораца са ратишта. Да ли оне постоје само у тој форми или се размишља о њиховој дигитализацији?

МИЛОШЕВИЋ: Имајући у виду да ће спомен-соба, када идејни пројекат буде спроведен у дјело, другачије изгледати, упоредо с тим настојањима радимо и на томе. Изложен је само мали дио фотографија, али имамо документацију коју припремамо, која ће имати сасвим другачији облик. И ми бисмо вољели да тај посао буде завршен већ сутра, али неке ствари траже вријеме. Важно је да ми имамо завршене идејне пројекте, јер је то основ за даље. Доста тога зависи од финансија, а надам се да ћемо да краја године добар дио посла завршити у спомен-соби.

Пише: Ведрана Кулага Симић