Српска мученица из Горажда, бака Божана Делић за ослобођење Републике Српске у минулом Одбрамбено-отаџбинском рату дала је све што је имала, четири сина, кћерку, унука и ближу фамилију.

У протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, Божани су страдали синови Новица (1939), Нико (1943), Јово (1947) и Радивоје (1952) и кћерка Анђа Шекарић (1933).

У темеље Републике Српске животе су положили и Божанин унук, братић и четири зета. Сви су звјерски побијени, јер су били Срби.

Баке Божане већ одавно нема, преминула је 2005. године у дубокој старости, у 93. години живота. 

Херојску жртву коју је ова недужна жена поднијела многи и данас памте и препричавају, и са тугом је помињу. 

Припадници такозване Армије БиХ осумњичени су да су 20. маја 1992. године напали незаштићено и небрањено српско село Црквине код Горажда и заробили 14 чланова породица Делић, Жмукић, Матовић и Пејовић. 

Анђа Делић Шекарић/Фото: zlocininadsrbima.com

Након извјесног времена у село су вратили пет жена, које су свакодневно злостављали, пише портал "Видовдан".

У том нападу муслиманских снага 20. маја 1992. године, првобитно су заробљени, а касније страховито мучени и убијени Божанини синови Радивоје, Никола (Нико), Јово и Новица, ћерка Анђа Шекарић, која је претходно вишеструко силована, Перо Шекарић, Милутин Пејовић, Љубо Матовић, Угљеша Жмукић и његов син Никола.

Побијени Срби су били цивили, који су одлучили да остану у свом селу и били су недужни. Убијени су само зато што су били српске националности.

Божана је дочекала смрт, а да није никад сазнала гдје се налазе кости њене убијене дјеце и потомака. На питање екипе РТРС-а, која је снимала документарни филм "На Дрини гробница", новинари су питали баку Божану зна ли гдје су гробови њене дјеце, а она им је одговорила ријечима: "Дрина је њихова гробница".

Браћа Делићи/Фото: zlocininadsrbima.com

Божана је у тада у изјави за Радио-телевизију Републике Српске (РТРС) испричала да никад неће моћи заборавити то јутро када су их тадашње комшије муслимани напали ненаоружане, тукли, псовали, ударали њену дјецу пред њеним очима и везали их.

- Мушке су повезали, тукући их псовали им четничку мајку… Окамењена, нисам могла вјеровати да би дојучерашње комшије могле да буду толики зликовци… А ми смо им давали све кад им је требало. Ни дан-данас ми није јасно шта смо им скривили, због чега су то урадили? – рекла је старица Божана за РТРС телевизију.

Сви становници Црквина били су обични, ненаоружани цивили и људи који су се увијек залагали за суживот и толеранцију.

Несебично су помагали комшијама друге националности, а о Делићима и данас бројни муслимани (Бошњаци) имају ријечи хвале.

Они такође осуђују тај нељудски и нехумани чин почињен у њихово име над овом породицом.