Колико је заиста тежак положај Срба повратника у ФБиХ свједоче њихова села која немају путеве, струје, воде, мобилне мреже, продавнице и амбуланте, рекао је делегат у Дому народа Парламента ФБиХ Горан Броћета.

- Српска повратничка села у Федерацији у појединим општинама гдје су Срби мањина свједоче о неправди и неравноправности народа у БиХ - навео је Броћета.

Он је објаснио да су Дејтонским мировним споразумом појединим српским општинама "отета" села и припојена другим општинама, па чак и кантонима.

- Села око Дрвара и Босанског Грахова су припала Бихаћу од кога су удаљени готово 100 километара, у тим селима нема воде, струје, путне инфраструктуре, па чак ни мреже за мобилни телефон. Та села су постала мета напада миграната, а становиштво је препуштено само себи, чекајући да се, благо речено, власти смилију и пруже им подршку на кашикици, као и до сада - нагласио је Броћета.

Према његовим ријечима, о неконститутивности народа говори и неизучавање српског језика у школама у Гламочу.

- Српска дјеца ни ове године у Гламочу неће учити матерњи језик, самим тим је угрожен опстанак Срба у тој општини - рекао је Броћета.

Заборављени од свих су и Срби повратници у селима око Ливна.

- Вјековно српско гнијездо Срба је у селима испод Динаре, већином старији повратници у најближу здравствену установу путују до Ливна удаљеног око 30 километара. Путеви су лоши и уништени, а локалне власти апсолутно не обраћају пажњу на оне који су се вратили на своја необновљена и порушена огњишта - рекао је Броћета.

Према његовим ријечима, положај Срба и у Унско-санском кантону је јако тежак.

- Мигрантска криза је на врхунцу управо у Унско-санском кантону. Није случајно изабрано српско село Липа као уточиште за мигранте, док данас мјештани села Липа своје уточиште траже по свијету и не могу се вратити својим кућама јер су им прве комшије народи из азијских земаља - каже Броћета.

Он је поручио да је потребно да власти у БиХ обрате пажњу на српске повратнике у ФБиХ.

- Овом приликом позивам институције БиХ да обрате пажњу на Србе повратнике, да им се створе услови за живот достојан човјеку, да се обезбиједи сигуран живот и мир, јер су повратници исказали велику храброст што су се и вратили тамо гдје очигледно нису добро дошли - рекао је Броћета.

Према његовим ријечима, Србима повратницима једина нада за опстанак јесте помоћ Републике Српске и Србије, која је, како Броћета каже, до сада и једина била присутна у животима повратника у Федерацији БиХ.

Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је да је данас тешко бити Србин у Ливну.

- Повратничка српска села на подручју Ливна су порушена, путеви наизграђени, куће необновљене, нема струје, мобилне мреже, продавнице. Здравствена заштита је јако лоша - рекао је парох Црепуља.

Он је додао да, упркос томе, у српском селу Губин надомак Ливна гради се црквено-народни конак чија је вриједнист око 200.000 КМ.

Парох ливањски навео је да се конак гради уз помоћ личних средстава парохијана Губинске парохије и уз помоћ Српске и Србије.

О тешком повратничком животу на подручју општине Босанско Грахово у разговору за Срну прича мјештанин села Доњи Тишковац Јово Владушић.

- Немамо струје, мој десетогодишни син Драган једино је дијете у селу. Свакодневно 17 километара путује у школу у Грахову. Поред сталних наших проблема, појавили су се и проблеми са мигрантима којима је наше село постало рута којом покушавају прећи у Хрватску - прича Владушић, али не крије радост што је на своме у забаченом српском селу, на самој граници са Хрватском.

Повратнички живот за Србе тежак је и у општини Гламоч.

И ове године српска дјеца у гламочким школама не изучавају матерњи-српски језик, што је потврдио начелник те општине Небојша Радивојша.

Предсједник Удружења "Повратници" из Унско-санског кантона Немања Давидовић рекао је да је Србима јако тешко у овом кантону.

- Недостаје искрених представника који би се борили за права повратника. Лоши су услови живота, лоша путна инфраструктура, катастрофална економска ситуација, лоши услови за школовање и напредак младог становништва и непостојање сарадње Срба и Бошњака је само дио стварног живота овог кантона - рекао је Давидовић.

Он је истакао да је мигрантска криза у Унско-санском кантону тренутно највећи безбједносни проблем свих грађана, укључујући Србе повратнике.

- Мигрантска криза представља тренутно највећи проблем, поготово за власнике земље око кампа у српском селу Липа која је угрожена проширењем - коментарише Давидовић.

Упркос лошим условима живота повратника у западнокрајишке општине, Србија и Српска несебично помажу у очувању вјековних српских гнијезда, а Дрвар је примјер тога.

У изјави за "Срну" начелник општине Дрвар Душица Рунић рекла је да се у Дрвару асфалтирају путеви, изграђује канализациона мрежа, ради на постављању саобраћајних знакова.

- Захваљујући Србији и Републици Српском ми стварамо боље услове за живот свих грађана. Предсједник Србије Александар Вучић и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик показују да мисле на нас и на сваког Србина гдје год да живи - рекла је Рунићева.