Већ више од 20 година Република Српска има негативан природни прираштај, а такав тренд настављен је и у прошлој години, када је Српска "изгубила" неколико мањих општина попут Крупе на Уни, Језера, Источног Старог Града и Источног Мостара заједно, јер је број умрлих лани био већи за 4.199 у односу на број рођених.

Према подацима Републичког завода за статистику, током 2023. године у Српској је рођено 9.309 беба, док је број умрлих много већи, односно 13.508. Тако је у односу на 2022. годину, лани ситуација била мало боља. Наиме, у 2022. години је у матичну књигу рођених уписано 9.118 беба, а у матичну књигу умрлих 16.263 особе.

Узимајући у обзир податке из пописа из 2013. године, мање од 4.199 становника имају општине: Доњи Жабар, Хан Пијесак, Љубиње, Ново Горажде, Оштра Лука, Берковићи, Трново (РС), Калиновик, Крупа на Уни, Језеро, Источни Стари Град, Петровац, Купрес (РС), Источни Мостар и Источни Дрвар.

- Од 2002. године природни прираштај Републике Српске је негативан. Континуитет пада природног прираштаја указује на све већи број умрлих, а мањи број живорођених. Стопа природног прираштаја у 2023. години износила је -3,7 промила - навели су из Завода за статистику Српске додајући да је ипак у 2023. години забиљежена највиша стопа укупног фертилитета.

Стево Пашалић, демограф, истиче да већи проблем представља одсељавање становништва него негативан природни прираштај, који је, како каже, у 2023. години био повољнији у односу на претходне. Како наводи, статистика не узима у обзир спољне миграције, а цијели регион је управо негативан када се говори о том питању.

- За ових 10 година након пописа закључно са 2023. годином, дошао сам до броја од 104.000 одлазака, то је у просјеку око 10.430 одлазака годишње. Такође, имамо и унутрашње миграције у БиХ, гдје је Република Српска позитивна - каже Пашалић за "Независне новине".

Како истиче, радује га податак да је у Српској рођено више од 9.000 беба, мада је и то мало, те да се мјерама мора повећати број рођених бар на 10.000.

Пашалић наводи да је потребно донијети мјере које неће бити популистичке нити политичке, већ стручне и да акценат треба да буде на квалитету, а не само на квантитету.

- Не требају класична давања, она дају најмање ефеката. Она свакоме добро дођу, али не дају ефекте - каже он за "Независне новине".

Према његовим подацима, на крају прошле године Српска је имала око милион и седам хиљада становника.

Владимир Васић, социолог, истиче за "Независне новине" да се у данашње вријеме породица само декларативно ставља на прво мјесто, али и да пад наталитета није само карактеристичан за бх. друштво, већ да са тим проблеме воде и друге земље.

- Један од разлога јесте тај што велики број младих људи у најрепродуктивнијој животној доби напушта државу, дакле, одлазе из БиХ и она флоскула да ћемо постати држава стараца чини ми се да се обистинила. Доста људи, односно и жена и мушкараца, напушта државу, одлазе и самим тим односе људски ресурс, односно, рађају живот ван граница БиХ и те генерације које се тамо рађају, оне, нажалост, остају тамо - каже он.

Такође, како истиче, данас је често каријера на првом мјесту.

- Граница уласка у брак и код мушкараца и код жена се помјерила. У дубоким тридесетим годинама ступамо у брак и рађамо једно или двоје, максимално троје дјеце, што, већ видимо, утиче на негативни природни прираштај - истиче Васић за "Независне новине"

Како наводи, проблем су и одлуке које су често само "козметичке", а не суштинске.

- Дакле, да би се дугорочно ријешио овај проблем, држава треба активно да се укључи и да се створе неки реални социјални услови за склапање бракова, за рађење новог живота - сматра он.