Република Српска је за годину дана извезла мање електричне енергије за око 152 милиона КМ, види се у званичним подацима Завода за статистику Републике Српске.

Како се наводи у подацима Завода из децембра 2023. године, у 11 мјесеци прошле године извоз електричне енергије је износио 499 милиона КМ, те је учешће струје износило 10,4 одсто од укупног извоза.

Са друге стране, према подацима Завода из овог мјесеца, извоз електричне енергије је износио 347 милиона КМ, док је учешће електричне енергије у укупном извозу било око 7,5 одсто.

Иначе, електроенергетски сектор у Републици Српској има много проблема претходних мјесеци.

Због недостатка угља су једно вријеме обуставиле радове једине двије термоелектране у Српској, и то у Гацку и Угљевику.

Губитак због обуставе радова ових термоелектрана се мјери у милионима марака.

Да подсјетимо да ове двије термоелектране производе више од 70 одсто електричне енергије у Републици Српској.

Такође, електрична енергија ће грађанима, али и привреди од 1. јануара 2025. године бити скупља, што ће довести до поскупљења апсолутно свега, а лоше резултате јавног предузећа сносиће поново грађани.

Економиста Миленко Станић сматра да је јасно да су електроенергетски и прерађивачки сектор носиоци привредног развоја Републике Српске.

- Ушли смо у ову годину са нижим перформансама што се тиче електроенергетског сектора. Знамо  за одлуку суда за РиТЕ Угљевик и да се морају плаћати пенали по тој одлуци. Ту су и друге арбитраже које су предмет неких судова и видимо да има доста проблема у овом сектору. Слична ситуација је и у 'Шумама Српске'. Акумулација тих лоших потеза и управљачких одлука у јавним предузећима је доказ тога да када се нагомилавају лоше ствари мора доћи до проблема. Мораће се озбиљно преиспитати досадашње управљање у енергетском сектору. Видимо да је процес у 'Шумама Српске' почео. Нема више простора за праштање. Власт је свјесна да више нема простора за негативно пословање у јавним предузећима јер то угрожава егзистенцију и опстанак. Сигуран сам да ће доћи до преиспитивања одговорности носиоца функција у енергетском сектору, те би нова структура могла направити резултат да се спријечи овај пад. Буџет Српске ће преузети плаћање Словенцима за арбитражу у Угљевику и то је олакшање овом сектору и Руднику и Термоелектрани Угљевик - истакао је Станић.

Професор на Економском факултету у Источном Сарајеву Предраг Млинаревић истиче да је вриједност извоза електричне енергије детерминисана кретањем производње и домаће потрошње и цијенама енергије на тржишту.

- У условима смањене производње која не генерише значајне вишкове за извоз долази до смањења вриједности извоза електричне енергије. Са друге стране, и нижа цијена на свјетском тржишту има исти ефекат. У овој години имамо присутна оба ефекта те се на тај начин може објаснити смањење вриједности извоза. Промјена цијене електричне енергије, имајући у виду њен инфлаторни потенцијал, треба да буде посљедње рјешење за стабилизацију енергетског сектора. Стога таква одлука треба да буде аргументована на начин да није могуће унутрашњим уштедама и смањењем пословних расхода    избјећи такав сценарио. Тек кад су претходно исцрпљене могућности да се интерним ефикасним промјенама направе уштеде може се ићи на повећање цијене електричне енергије за становништво - наглашава Млинаревић.