Српско-бразилски брак, започет у Торонту, крунисан је у Палама, а скоро и потврђен најљепшим чином - крштењем насљедника.

Прошле године српско-бразилско вјенчање, ове године крштење! Од Торонта до Пала, осам хиљада километара, исто колико је и Јулија због љубави прелетјела из бразилског града Ресифе до Канаде.

Одлучна да прихвати српску традицију и културу, крстила се и вјенчала по православним обичајима, поштујући супругову жељу и његов зов за родним крајем.

- Свако носи нешто посебно из своје куће, кад је друга култура то је сложеније, али све се изглади разумијевањем, поштовањем, љубављу све се превазиђе - прича Никола Глигоревић. 

Весела Бразилка, која је на своја четири додала и пето, српско презиме, поносно истиче да је српска снајка и да Републику Српску осјећа као своју кућу.

Одушевљена је људима и гостопримством, које се, каже, не може одглумити.

Природа Српске за њу је чаробна, а наша храна јој је без премца. 

- Слава ми је омиљени дио године, веома ми се свиђају вјерски обичаји, с великом радошћу идем на славе, па исто тако и нашу обиљежавам - поручила је она. 

У љубави и хришћанству Глигоревићи одгајају и свог шестомјесечног насљедника Луку. Темеље за његов здрав однос према вјери, нацији и култури - успостављају у Палама.

- Без крштења и увода у православну вјеру, тешко да ће научити како да стекне ту истинску и праву љубав која све надилази и превазилази - додао је Никола. 

Лукино крштење потврдило је још једну важну спону српске традиције, кумство двије породице које траје 150 година.

- Надамо се да ћемо наредних година имати овдје још крштења и наставити оно што су започели моји син и снаха овдје у Палама - истакао је Мирослав Глигоревић. 

Гдје има љубави нема краја могућностима. Само њој је могуће спојити Бразил и Српску, преко Торонта до Пала.