Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ основано је 14. јула 1902. године у Сарајеву с мисијом очувања српске културе, традиције и националног идентитета на простору данашње Босне и Херцеговине.

Од свог оснивања, „Просвјета“ је дјеловала као самостално, демократски организовано удружење, окупљајући људе посвећене његовању националне културе, просвјете и духовних вриједности, с циљем њиховог очувања и развоја.

По свом значају, „Просвјета“ је дуго била одмах иза Српске православне цркве, а по неким активностима је чак и предњачила, одговарајући на специфичне потребе српске културе у 20. вијеку.

Док су у стварању првих друштава у области културе главну улогу имали учитељи и трговци, за оснивање „Просвјете“ најзаслужнија је академски образована српска омладина, која се послије студија враћала у земљу и одмах укључивала у јавни живот.

Прва организација српске интелигенције приступила је стварању новог типа удружења у области културног и просвјетног живота, заснованог на ширим концепцијама и усклађеном са стварним народним потребама.

У то вријеме, најактивнија потреба је била пружање помоћи у школовању ђака и студената, јер је домаћа интелигенција веома споро стасавала.

Од самог оснивања „Просвјете“, па док је комунистичке власти нису забраниле 1949. године, око Друштва су се окупљали највећи интелектуалци тог времена међу којим су Петар Кочић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Перо Слијепчевић, Григорије Петров и Јован Цвијић.

Српско просвјетно и културно друштво забрањивано је и два пута у оба свјетска рата да би поново било обновљено 1990. године на Видовдан, у сали Народне и универзитетске бибилиотеке у сарајевској Вијећници.