Републички педагошки завод Републике Српске, уз подршку ресорног министарства и Кабинета предсједнице РС, а у сарадњи са седам средњих школа из херцеговачке и сарајевско-романијске регије организовао је данас Смотру стваралаштва ученика на тему „Култура сјећања и памћења“. У једночасовном програму ученици су се на емотиван начин присјетили невино страдалих српских цивила за вријеме и после Другог свјетског рата.

Рециталом „Памћење је моја освета забораву“ ученици Средњошколског центра „Перо Слијепчевић“ из Гацка на дирљив начин оживјели су сјећање на претке који су страдали у Другом свјетском рату. Професорице Српског језика и књижевности Даринка Иванишевић и Анђелина Никчевић са ученицима су припремиле рецитал који је настао од ученичких есеја који су резултат промишљања потомака страдалих.

Фото:Jadran Trebinje/Aleksandar Milićević

- Из есеја смо извукли само потресне сцене, које опомињу, подсјећају и лијече ране које стоје незалијечене деценијама и које нас враћају на оно што морамо чинити да бисмо његујући културу сјећања и памћења коначно упалили свијећу коју смо давно требали упалити за наше страдале – рекла је Анђелина Никчевић.

Професор Српског језика и книжевности у СШЦ „28. јуни“ из Источног Сарајева, Драгана Мандрапа свједочење своје осамдесетшестогодишње мајке, чији су мајка и брат и сестра страдали у злогласном логору Јасеновац, преточила у монодраму „Веленка Брстинова“.
- Сматрам да цијела прича о страдњу Срба у Другом свјетском рату не може остати нечије индивидуално осјећање. Него, имам потребу да управо у име моје породице говорим колико је то херцеговачко село Глушци страдало и каква се страшна трагедија тамо десила. Личну причу своје мајке сам преточила у монодраму “Ја сам Веленка Брстинова” и то је само мали дио свједочанства који сам добила од моје мајке- казала је Мандрапа.

Монодраму “Ја сам Веленка Брстинова” је у требињском културном центру извела ученица Ана Пухало.

- На мени је велика одговорност и част да имам прилику да говорим на ову тему, да будем дио цијелог овог пројекта, да оживим сјећања на стадале и људе који су ми указали повјерење учиним поносним- рекла је Ана.

Фото:Jadran Trebinje/Aleksandar Milićević

Требињски гимназијалци су у оквиру Дана сјећања снимили документарни филм „Владо“ који је и данас приказан као примјер добре праксе. Веселинка Кулаш, пофесорица Српског језика и књижевности у Гимназији „Јован Дучић“ рекла је новинарима да су школе од РПЗ добиле апсолутну слободу у начину обрађивања ове тематике.

- Идеја за све ово потекла је од Републичког педагошког завода, а ми смо је да тако кажем, једва дочекали. Остављена нам је потуна слобода на који начин ћемо радити, одлучили смо се за мало другачији приступ, а то је филм „Владо“- рекла је професор Веселинка Кулаш.

На часовима практичне наставе ученици „Центра средњих школа“ из Требиња  дошли су на идеју да се укључе у овај пројекат. Наиме, они су снимили филм под називом „Не заборави ме“ који нас води у обилазак јама у Херцеговини уз жељу да се ови обиласци уврсте у план и програм излета средњих школа. Филм је настао у сарадњи са професорицом Мајом Чечур, а подршку су им пружиле и професорице Снежана Грбић и Валентина Сушић.

- Обилазили смо те јаме и снимили документарни филм "Не заборави ме" како бисмо указали на значај да се те јаме обилазе. Поента обиљежавања Дана сјећања и јесте да се не заборави, јер ако заборавимо историју онда нам се она понавља- казала је Маја Чечур.

У данашњој Смотри поводом  Дана сјећања учествовали су и Музичка школа из Требиња која сваке године организује приредбу на тему „Страдања Срба у НДХ“ , а данас су се представили пјесмама „Слобода“ и „Колико снаге хумска земља има“ , као и СШЦ „Голуб Куреш“ из Билеће. Билећки средњошколци, у сарадњи са професорицама Тањом Бубрешко, Радом Батинић и Јеленом Михић говорили су о страдалницима који су страдали у Корићкој јами у јуну 1941. године.