Бањалучани се ове године нису нису осладили чувеним слатинским јагодама. Нема више умјерено топлих прољећа. Кише и хладноћа уништиле су скоро цијели род јагода, а многи јагодари су одустали од воћа које гаје генерацијама. Слатинске јагоде су једна од првих жртава климатских промјена у нашим крајевима. А биће их још.

Суше, поплаве, мразеви који пустоше рано процвјетале воћњаке… Градови који се све теже боре са бујичним поплавама и екстремним љетњим врућинама.

Све је то данак накарадно схваћеном напретку, који је довео до климатских промјена и глобалног загријавања.

А како ће те промјене утицати на наше животе и на будућност наших потомака? Шта можемо очекивати у наредних 30 година у нашим крајевима, гдје умјерено континентална клима узмиче пред медитеранском? И каква ће бити та нова клима: медитеранска, а без мора?

О овим темама за Српскаинфо говоре два климатолога: Горан Трбић, декан Природно-математичког факултета у Бањалуци и Владимир Ђурђевић, редовни професор Физичког факултета у Београду.

– У наредне три деценије десиће се једнак интензитет промјена као и у посљедњих 100 година. Онако како данас ми са носталгијом причамо о зимама и љетима од прије 50 година, наши потомци ће, рецимо, 2040. говорити како је лијепо било 2030. године – каже Ђурђевић.

Сјетва кукуруза у јануару

Чак и у најоптимитистичнијем сценарију, ако човјечанство коначно „стане на лопту“ и испуни обавезе из Паришког споразума о клими, генерације које долазе ће се борити се са сушама, поплавама, олујама и шумским пожарима.

Да би се некако преживјело, уз престанак кориштења карбонских горива, биће неопходно  прилагођавање у свим сегментима живота: од пољопривреде и система одбране од поплава, до уређења градова.

– За 30 година биће уобичајено да сваког љета наше крајеве задесе бар четири топлотна удара. Свака друга година ће бити изузетно сушна, онаква каква је била 2012. у Србији, кад је због суше страдао скоро цјелокупан род кукуруза – каже Ђурђевић.

И ту долазимо до прве тачке, у којој су за опстанак неопходне корјените промене, а то је пољопривреда.

Због климатских промјена више неће бити могућа традиционална пољопривреда, какву памтимо генерацијама.

Рецимо, уколико ратари у Србији и БиХ и за 30 година устрају на узгоју кукуруза, мораће да га сију много раније, још за календарске зиме. Јер, ако кукуруз не оберу до јуна, обрали су бостан.

– Пошто зиме неће бити сувише хладне и дуге, рана сјетва биће једини начин да се избјегну љетње суше у јулу и августу и да се спаси род – објашњава Ђурђевић.

Дакле, заборавите мирис младог печеног кукуруза почетком септембра. Било па прошло. Али, то није све.

Да би се сачувала влага у земљи, неће се смјети спаљивати жетвени остаци. Остављаће се на пољима. И иначе, обрада земље ће бити другачија, између осталог и зато да се сачува један од најважнијих ресурса: вода.

Домаће банане и жилавка

Обично се мисли да је рјешење једноставно: што су веће суше потребно је више наводњавања и крај приче. Али, како то постићи?

– Прво, изградња система за наводњавање није нимало лак задатак, и друго, вода није неограничен ресурс. Не би било добро да наши потомци морају бирати: да ли да воду користе за домаћинства, за пољопривреду или за производњу енергије  – каже Ђурђевић.

Наводи да ће због климатских промјена и доласка „медитеранске климе“ у наше крајеве стићи и нове културе.

– У двориштима и баштама у Србији већ можемо видети стабла банане. Банане не могу родити и сазрети, али ипак опстају. У Србији већ данас сазревају све квалитетније смокве, а највише је промјена у виноградима: медитеранске сорте грожђа су све присутније – каже Ђурђевић.

Дакле, ускоро ћемо имати праву шумадијску или крајишку жилавку.

Фото: Синиша Пашалић/РАС Србија

Али, са промјеном климе стићи ће и инвазивне биљне врсте и болести биљака против којих ће бити тешко изборити се.

Горан Трбић подсјећа да већ данас у Бањалуци, и уопште на сјеверу Републике Српске, климатске промјене утичу на пољоприведу.

– Кишно прољеће је ове године било погубно и за јагоде, трешње и за неке врсте поврћа. Појавиле су се и биљне болести, које раније нису биле типичне за наше поднебље – каже Трбић.

Додаје да су због кишног прољећа пчеле остале гладне, па је питање хоћемо ли имати меда, а и кромпир је трунуо у земљи, због вишка влаге.

– Гламочки, романијски и мањачки кромпир, дакле, онај који се гаји у вишим пределима, гдје превладава кречњачка земља, опстаће и убудуће. Али, узгој кромпира у равничарским крајевима ускоро ће постати немогућ – каже Трбић.

Ракија само од дуња

Због касних прољетњих мразева, киша и града, страдају и крушке и шљиве. Дакле, на јесен неће бити чувене шљивовице, а ни ракије „виљамовке“. Пошто ће тако бити и у годинама које долазе, све су прилике да ћемо у будућности пити – дуњевачу.

– Дуња касније цвјета, па може „избјећи“ погубни утицај априлских мразева. Ово воће ће се у будућности све више гајити у нашим крајевима – наводи Трбић.

У крајевима гдје се традиционално гаје јагоде и трешње, многи пољопривредници прелазе на производњу… кивија.

Фото: Миомир Јаковљевић/РАС Србија

– Киви јако добро успијева у Бањалуци и околини и вјерујем да ће се све чешће узгајати – наговјештава Трбић.

Добра вијест је да се због климатских промјена нећемо морати одрећи зелене салате и домаћег парадајза и паприке. Напротив, због топлијег времена, сезона за узгој поврћа ће се продужити, али само ако се паметно поступа.

У пластеницима и стакленицима поврће ће се у нашим крајевима гајити још од јануара, али велики изазов је расхлађивање током љета.

– Значи, добитна комбинација би била рано поврће из пластеника и стакленика, те узгој на отвореном током љета, наравно уз наводњавање. Паприке и парадајз ће се на отвореном моћи гајити све до новембра, јер ће јесењи мразеви бити све рјеђи – објашњава Трбић.

Дакле, пијаце у градовима ипак неће опустјети, мада ће се понуда унеколико промијенити, а и цијене хране ће, због већих трошкова производње, бити папрене.

Али, како ће се градови изборити са другим изазовима које доносе  климатске промјене: са жарким љетима и честим бујичним поплавама због екстремних падавина?

– Наши градови су грађени за климу од прије 50 или 100 година, а данас је ситуација другачија и додатно ће се погоршати у будућности. Рецимо, данас је уобичајено да за неколико дана падне 100 литара кише по квадратном метру,  а канализација за одвод површинских вода то не може да апсорбује. Тако сваке године имамо урбане поплаве – каже Горан Трбић.

Јесте скупо, али мора се

Неопходна је, каже, изградња боље канализационе мреже у новим квартовима и реконструкција мреже у старим градским насељима, гдје год је то могуће. Битно је, додаје Трбић, и очување шума у близини градова, јер шуме задржавају вишак воде.

– Имали смо прије неколико година поплаву због непланског крчења шума уз обале Врбање. Пала је иста количина кише као и ранијих година, а ипак је предграђа задесила поплава – каже Трбић.

Да се инфраструктура у градовима мора промијенити сагласан је и професор Владимир Ђурђевић. Формула је наоко једноставна: што мање бетона и асфалта, а што више дрвећа у градским квартовима.

– Травњаци, жбуње и украсно биље, као ни минијатурна стабла која расту у саксијама и жардињерама, не значе много. Једино рјешење је право дрвеће, какво имамо у старим алејама. Такво дрвеће људе штити од врућина, а током дуготрајних киша задржава дио воде у својим крошњама  – каже Ђурђевић.

Уз то, ваља градити енергетски ефикасне куће и зграде, које и љети и зими троше мање енергије.

– Све је то, наравно, скупо, али избора нема. Ако не будемо улагали у поправљање живота, трошићемо новац на „крпљење рупа“: на поправке након поплава, суша или пожара. А то је и скупо и исцрпљујуће и не доноси никакав напредак – категоричан је Ђурђевић.

Бањалучани, чувајте алеје!

Горан Трбић каже да чак ни Бањалука, град познат по зеленилу, нема довољно дрвећа, паркова и зелених површина, који би, у временима која долазе, ублажили посљедице климатских промјена. Овај проблем је поготово изражен у новоизграђеним бањалучким квартовима, којима

Владимир Ђурђевић поручује да Бањалучани треба да чувају своје алеје из доба Аустроугарске као највеће благо.

– Свако то старо, разгранато дрво вриједи више него десетине нових садница. Треба те дрвореде чувати и обнављати их, они спасавају град – упозорава Ђурђевић.

Дрвеће поред зграда и кућа смањује и издатке за гријање и за расхлађивање просторија током врелих љетних дана.

– Многи погрешно вјерују да ћемо због глобалног загријавања трошити мање енергије у становима, али није тако. Што уштедимо на гријању зими, потрошимо на клима уређаје љети. Дакле, једино решење је градња енергетски ефикаснијих зграда и кућа и подизање дрвореда – закључио је Трбић

Зашто пратимо временску прогнозу

Иако данас већина људи вријеме проводи у затвореним, климатизованим просторијама и ради послове који не зависе од временских прилика, ипак сви помно прате временску прогнозу, као да им живот зависи од тога да ли ће сутра угријати, или ће пасти киша. С друге стране, приче о климатским промјенама, од којих заиста зависи живот наше дјеце и унука, код шире публике не изазива превелико интересовање.

Комуниколог др Младен Бубоњић објашњава да је то комбинација трансгенерацијског насљеђа, исконске човјекове потребе да “предвиди будућност” и савремене површности.

– Наши преци су се бавили земљорадњом и од временских прилика им је зависило много тога. Данас људи најчешће без реалне потребе прате временску прогнозу, али то је дио трансгенерацијског насљеђа – каже Бубоњић за Српскаинфо.

С друге стране, додаје Бубоњић, обичног човјека углавном занимају локалне временске прилике, и “прогноза за сутра”, без претјеране жеље да разумије глобалне и дугорочне климатске токове и сагледа ширу слику.

Пише: Милкица Милојевић