Становници држава западног Балкана, међу којима и они из БиХ, од 10. новембра ће се суочити са новим граничним контролама, односно правилима приликом уласка у Европску унију, што подразумијева и скенирање отисака прстију и сликање на граници.

Поменутог датума требало би да профункционише систем уласка и изласка (ЕЕС) из Европске уније, аутоматизовани систем за регистровање путника из земаља које нису чланице ове заједнице.

Истакла је ово европска комесарка за унутрашње послове и миграције Илва Јохансон појашњавајући да ће се, када

ЕЕС постане оперативан, путници чије земље нису чланице уније, а који улазе у шенгенску зону, суочити са новим граничним контролама.

Нова правила ће се, иначе, примјењивати приликом уласка у све земље Европске уније, осим Кипра и Ирске, као и четири државе које нису чланице уније, али јесу у шенгенском простору, а то су Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Швајцарска. Путници ће од 10. новембра морати да скенирају своје пасоше или другу путну исправу на самоуслужном аутоматизованом пункту.

Он ће регистровати име путника, биометријске податке, датум и мјесто уласка и изласка. Скенирање лица и подаци о отисцима прстију ће се узимати сваке три године и важиће за више путовања у том периоду.

Многи упозоравају да се прерано креће с увођењем овог система контроле, односно протокола приликом уласка у ЕУ, наводећи да ће сигурно повећати гужве и кашњења на граничним прелазима.

Такво мишљење има и предсједник Удружења превозника за унутрашњи и међународни транспорт Републике Српске Никола Грбић. Каже да је мање-више упознат са новим правилима преласка границе која би требало да ступе на снагу 10. новембра, али и да ће она сигурно довести до нових гужви на граници и већих трошкова за превознике, наводећи као примјер случај Хрватске када је примљена простор Шенгена.

- Тада је дошло до великих  гужви и требало им је времена да се уходају. Нажалост, и данас су врло чести случајеви да са камионима на граници чекамо два или три дана. Шта мислите како је то по овим врућинама? Ми те додатне трошкове не можемо никоме фактурисати - истакао је Грбић. 

Слично размишља и директор бањалучког „Унис турса” Зоран Прерадовић, наводећи да су и до сада грађани са балканских простора били дискриминисани приликом путовања, јер на граничним прелазима постоје траке за држављане земаља ЕУ и посебне за „остале”.

И он вјерује да ће нова правила само додатно закомпликовати прелазак граница те створити нове и веће гужве, јер никако не треба изгубити из вида да један број грађана, поготово оних старијих, не зна много о новим технологијама.

Н. З. из Бањалуке, која већ годинама иде на привремени рад у Њемачку, каже да ће овај систем контроле, односно протокола приликом уласка у ЕУ, вјероватно највише погодити оне који иду на рад на црно у неку од европских земаља, користећи при томе два пасоша, односно двојно држављанство, како би избјегли досадашња шенгенска правила о дужини боравка.  

Према плановима Брисела, шест мјесеци након увођења ЕЕС-а требало би да профункционише и Европски систем информација и ауторизације путовања (ЕТИАС). И он се односи на грађане трећих земаља који путују у земље шенгенског подручја, а подразумијева да ће грађани земаља приликом путовања у неку од земаља ЕУ које не захтијевају визу за улаз - бити обавезни да добију такозвану ЕТИАС ауторизацију.

То се односи на све посјете, укључујући туристичке и пословне. Путници ће морати да попуне образац са основним личним подацима и информацијама о путовању.

Пријаве ће бити аутоматски обрађене, а систем ће извршити безбједносне провјере на основу података који се уносе. Када пријава путовања буде одобрена, она ће бити повезана са пасошем и трајаће три године. Трошкови добијања ове дозволе биће седам евра.

Циљеви

ЕЕС је први пут требало да буде лансиран 2022. године, али се суочио са вишеструким препрекама због ИТ проблема и кашњења у постављању аутоматизованих баријера потребних на свим међународним копненим, поморским и ваздушним границама у шенгенској зони. Он се, иначе, успоставља ради праћења доласка и одласка држављана трећих земаља који путују у Европску унију.

Главни циљ - побољшање безбједности, управљање миграцијама и смањење злоупотребе визног режима. На овај начин, према мишљењу бриселских бирократа, лакше би се идентификовали путници који прекораче дозвољено вријеме у шенгенској зони од 90 дана.