У марту мјесецу ове године амерички амбасадор у БиХ Ерик Нелсон приликом посјете Бањој Луци поручио је да „предавање Годишњег националног плана (АНП) није питање чланства у НАТО-у већ продубљивање постојећег партнерства с том организацијом“.
- Чуо сам много размишљања оних који нису спремни да подрже чланство. Њима сам објаснио да је важно да се сада ради на партнерству с НАТО-ом, а чланство је важно питање о којем ће требати разговарати, али то питање ће доћи на ред за много година. Питање чланства не треба да препријечи пут партнерству које имамо данас и требамо гледати како да га унаприједимо, рекао је Нелсон, додајући:
- Предавање Годишњег националног програма је техничко питање. То није компликовано питање које не би требало политизирати. На који начин ће власти ријешити то питање је на њима да одлуче. Ја не могу давати своје мишљење о томе - рекао је Нелсон прије пет мјесеци.
Шта је заправо фамозни АНП око којег се посљедних дана на бх. политичкој сцени подигла прашина? Да ли је то корак до чланства БиХ у НАТО савезу, чланство у Савезу или тек једна од успутних степеница на далеком НАТО путу који чека нашу државу?
Улазак нових чланица у НАТО регулисан је на основу члана 10. Вашингтонског уговора из 1994. године. У складу с овим чланом, Савез се од првобитних 12 проширио на данашњих 29 држава чланица. На Самиту НАТО-а, одржаном у Вашингтону 1999. године, с циљем пружања помоћи земљама које желе постати чланице Савеза закључен је Акциони план за чланство.
Акциони план за чланство представља програм помоћи, практичне подршке и консултација, намијењен припремама земаља за чланство у НАТО-у.
Акциони план прилагођава се потребама дотичне земље, али учешће у њему не гарантира земљи да ће на крају и добити зелено свјетло за чланство. Према Акционом плану за чланство, земља која жели постати чланица припрема свој Годишњи национални програм (АНП) који представља НАТО-у.
На крају годишњег циклуса министри вањских послова и одбране презентирају резултате реформског програма и будуће активности пред Сјеверноатлантским вијећем НАТО-а, које затим процјењује појединачни напредак у припремама за чланство. Припреме и реформе укључују пет области: политичку и економску, одбрамбену и војну, финансијску, сигурносну и правна питања.
Пут до чланства у НАТО-у путем Акциног плана за чланство до сада су прошли Чешка, Мађарска и Пољска које су чланицама НАТО-а постале 1999. године, затим Бугарска, Естонија, Латвија, Литва, Румунија и Словенија које су постале чланице 2004. године, Албанија и Хрватска које су чланице Савеза постале 2009. године, те Црна Гора која је у НАТО ушла 2017. године. Тренутно се за НАТО путем Акционог плана за чланство припрема Сјеверна Македонија.
Предсједништво Босне и Херцеговине је, 10. јуна 2009., усвојило закључак о упућивању формалног захтјева Босне и Херцеговине за Акциони план за чланство, а захтјев је службено уручен 2. октобра 2009. У априлу наредне године, стигао је позитиван одговор са Самита НАТО-а одржаног у Талину.
Почетком децембра прошле године, министри вањских послова земаља чланица НАТО-а на састанку у Бриселу, након девет година чекања, донијели су одлуку да се Босни и Херцеговини одобри да поднесе први Годишњи национални програм (АНП) из Акционог плана за чланство у НАТО-у (МАП). Овом одлуком НАТО је одобрио активацију МАП-а за нашу земљу.
Три су услова била из Талина 2010. године, а БиХ је испунила два, док трећи књижење војне имовине је и даље на чекању, због опструкција из ентитета Република Српска.
Годишњи национални план се НАТО-у предаје сваке године.
Сјеверна Македонија је 14 година предавала АНП, иако је све услове била испунила 2009. али због грчке блокаде чекали су још 10 година. Све чланице НАТО-а, у фебруару ове године, потписале су приступни протокол са Сјеверном Македонијом, која би по завршетку процеса крајем ове или почетком 2020. године требало да постане 30. чланица НАТО-а.
Примјера ради. Грузија је предала десет Годишњих националних програма до сада, али о чланству у НАТО-у још увијек нема никаквих назнака.
Ко су чланице НАТО-а
Државе оснивачи НАТО-а (12 држава које су 4. априла 1949. године у Wашингтону потписале Сјеверноатлантски уговор):
Белгија, Данска, Исланд, Луксембург, Норвешка, Велика Британија, Канада, Француска, Италија, Холандија, Португал, Сједињене Америчке Државе.
Савезу је с временом приступило још седамнаест еуропских држава, у седам кругова проширења:
-1952. Грчка, Турска
-1955. Њемачка
-1982. Шпанија
-1999. Чешка, Пољска, Мађарска
-2004. Бугарска, Естонија, Латвија, Литва, Румунија, Словачка, Словенија
-2009. Хрватска и Албанија
-2017. Црна Гора.
