Шта заврши на хљебу је ствар укуса. Али шта је здравије – маслац или маргарин?

Разлика почиње у производњи: у принципу, за маслац је потребно само кравље, овчије или козје млијеко.

Маргарин је, пак, производ биљног поријекла. У основи се састоји од уља попут уљане репице, маслиновог, ланеног или сунцокретовог уља и воде. Међутим, закон дозвољава до два одсто животињске масти. У овом случају, маргарин се не може прогласити веганским. Да би се обезбиједило мијешање уља и воде, додају се адитиви који се називају емулгатори. Затим, даљим индустријским процесима добија свој укус и конзистенцију, преноси Феникс Магазин.

Да ли је маслац нездрав?

Засићене масне киселине се углавном налазе у животињским производима – оне чине око двије трећине масти у маслацу. Такође их производи само тијело и испуњавају важне функције. Они служе као преносиоци материја и веома су важни за наш нервни систем. Када се конзумирају храном, и даље се сматрају лошим мастима. Јер ако се прекомјерно конзумирају, могу повећати ниво ЛДЛ холестерола, а самим тим и ризик од кардиоваскуларних болести и дијабетеса. Према Федералном центру за исхрану (БЗфЕ), они стога не би требало да чине више од десет одсто укупног енергетског уноса. Висок удио масти у маслацу, с друге стране, много мање утиче на ниво холестерола у организму.

Маслац је богат вриједним састојцима. То укључује витамине А, Д и Е, као и калијум, калцијум и фосфор. Ово посебно важи за алпски путер, путер за пашњаке и маслац од планинских фармера, односно маслац од крава које се све више хране пашњацима и другом зеленом крмом. Ово повећава удио омега-3 масних киселина. Конзервирана зелена сточна храна (силажа) направљена од нпр. кукуруз и концентрована сточна храна, с друге стране, негативно утичу на садржај омега-3 масних киселина, пише здравствени магазин aok.de.

Да ли је маргарин нездрав?

Оно што разликује сва биљна уља је висок удео мононезасићених и полинезасићених масних киселина. Сматрају се добрим мастима јер могу да снизе ниво холестерола и важне су за апсорпцију витамина у тијелу. Састав маргарина зависи од врсте уља које се користи. На примјер, производи од лана и уљане репице имају већи удио полинезасићених омега-3 масних киселина. С друге стране, вјероватније је да сунцокретово уље садржи омега-6 масне киселине. Тијело не може самостално да производи полинезасићене масне киселине, па се морају уносити храном.

За разлику од маслаца, гдје се могу додати само со и бета-каротен, маргарин може да садржи и додатне витамине. По правилу, то су витамини А, Д, К и Е. Неки производи су обогаћени биљним стеролима, односно природним састојцима појединачних биљних ћелија. Речено је да снижавају ниво холестерола. У овом случају, дејство маргарина се може упоредити са лековима, па постоји и ризик од нежељених ефеката. Особе без високог холестерола зато треба да користе маргарин без овог адитива, а особе са повишеним холестеролом треба да се претходно консултују са љекаром.

Да би се добила својства налик маслацу као што су укус и изглед, поред витамина потребно је додати и друге адитиве. Поред емулгатора, они често укључују ароме, желатин, скроб и конзервансе. Уља такође треба да се стврдну да би се постигла жељена конзистенција. Овај хемијски процес може произвести трансмасне киселине. Као и засићене масне киселине, могу подићи ниво холестерола. Иако се ове трансмасне киселине могу наћи и у маслацу, њихов удео је знатно мањи него у хидрогенизованим уљима.

Који је здравији?

Дакле, о маслац и маргарин имају своје предности и мане. Међутим, тренутне студије из САД сугеришу да је маргарин нешто бољи из нутритивне перспективе. Међутим, вјештачке транс масти су у Америци забрањене у храни од 2018. године, па их тамошњи маргарин не садржи.

Дјелимично је измијењена и производња у Њемачкој, тако да транс масти више немају улогу у маргарину. Уместо стврдњавања уља, мијешају се са већ стврднутим уљима попут кокосовог или палминог уља. Када купујете маргарин, пазите да не садржи хидрогенизоване или дјелимично хидрогенизоване масти.

Иако овај процес чини маргарин здравијим, он је и штетнији по животну средину – крче се велике површине прашума, посебно за узгој уљаних палми, од којих се добија палмино уље. Све у свему, производња је ипак еколошки прихватљивија и, прије свега, прихватљивија за животиње од маслаца. Док један килограм маргарина емитује око 0,7 килограма угљен-диоксида, маслац емитује 25 килограма. То је, између осталог, посљедица чињенице да је за производњу маслаца потребна велика количина млијека и одговарајући број крава: за један килограм маслаца потребно је 25 литара млијека. Зато при куповини маслаца треба по могућности обратити пажњу на органски квалитет. Ово повећава добробит животиња и такође повећава здраве састојке због боље хране коју животиње добијају.

У директном поређењу, маргарин је мало испред, али су оба намаза углавном само умјерено здрава и имају доста калорија, око 720 на 100 грама. Зато и маргарин и маслац треба конзумирати умјерено.