Тужилаштво Републике Српске морало би утврдити гдје су завршиле стотине хиљада марака опљачканих у афери "Корона уговори" из Института за јавно здравство Републике Српске и током будућег поступка тражити од бившег директора Бранислава Зељковића да врати и посљедњу марку, уколико се, наравно, докаже његова кривица.
Досадашњом истрагом Зељковић се терети да је малверзацијама у поступцима јавне набавке медицинске и друге опреме у вријеме пандемије корона вируса оштетио Институт за јавно здравство Републике Српске, односно буџет Српске за 790.000 марака.
Но, иако је истрага утврдила штету, њена надокнада не зависи само од коначног исхода суђења, већ и од тога како ће се поставити Тужилаштво,односно Правобранилаштво Републике Српске.
Дарио Сандић, правник из Бањалуке, истакао је да би у случају доказивања кривице Зељковић морао надокнадити штету Институту.
Цитирајући бројне одредбе Кривичног законика Републике Српске, који јасно дефинишу када се одузима имовинска корист прибављена кривичним дјелом, Сандић истиче да би у случају доказивања кривице бившег директора ИЗЈЗ, Зељковићу, морала бити одузета имовина за коју се утврди да је стечена извршењем кривичног дјела, односно некретнине, возила, акције, готовина, удјели у привредним друштвима и слично.
– Наравно, тужилац би у оптужници или у току кривичног поступка морао да истакне овакве захтјеве према суду, односно захтјев за накнаду штете према оштећеном и захтјев за одузимање имовине стечене извршењем кривичног дјела, те да докаже да је осуђени прибавио одређене имовинске користи извршењем кривичног дјела – објаснио је Сандић.
Међутим, бањалучки адвокат упозорава на праксу да се у оваквим случајевима врло ријетко, скоро никада, не одузима имовина стечена извршењем кривичног дјела, док се штета настала извршењем кривичног дјела обично намирује у парничном поступку по тужбама оштећених.
– Уколико је оштећен буџет или нека од јавних установа та штета се скоро никада не намирује, јер власт или установа никада не туже бивше директоре или министре за ову штету, имајући у виду да су сви директори и министри, или било ко од управљачких функција, установа и јавних предузећа, постављени по партијским основама, те се примјењује стара народна пословица: "Врана врани не копа очи" – објашњава Сандић.
Додаје како нема потребе за измјенама закона како би се предухитрила амнестија осуђеника у конкретним случајевима, јер је све већ довољно речено у постојећим законима.
– Нема потребе за измјенама било каквих законских рјешења, већ је потребно да се постојећа законска рјешења примјењују. Наиме, било би интересантно да се покрене питање и одговорност зашто тужиоци, у већини случајева, у оптужницама или у току трајања поступка, не истичу захтјеве за накнаду штете или за одузимање имовине стечене извршењем кривичног дјела, или зашто правобраниоци, након осуђујућих пресуда, не покрећу парничне спорове ради накнаде штете, када се зна ко је штету скривио и о којој висини штете се ради. Наравно да су ово политичка питања, јер и једни и други раде по налогу носилаца власти, што је један од разлога зашто живимо у оваквој држави пуној незаконитости, правне несигурности, кршења основних људских права и корупције. Када будемо имали функционалну судску власт, имаћемо правну државу, право, демократију, основна људска права и слободе, привреду, економију и стандард. До тада, осуђени смо или да трпимо или да се придружимо постојећем систему или да бјежимо одавде у уређене државе и системе – закључио је бањалучки адвокат Дарио Сандић.