Почела је сезона годишњих одмора и припрема за пут. Свако путовање са собом носи ризик од блажих здравствених проблема услијед промјене климе, надморске висине (уколико путујете на планину) временске зоне или врсте воде и хране.
Да бисмо ситуацију лакше пребродили пожељно је да носимо са собом лијекове и препарате који ће нам олакшати стање – наводи магистар фармације Лејла Баручија, стручна сарадница за фитофармацију у Институту за здравље и безбједност хране Зеница.
Из ИНЗ-а препоручују да се на пут не креће без путне апотеке која треба бити неизоставни дио кофера сваког путника. Њена величина и садржај зависи о броју путника, узраста, њихових потреба, као и од врсте самог путовања.
- Важно је напоменути да приликом одласка на било какво путовање провјерите своје здравствено осигурање, а ако се ради о путовању у иностранстрво, препорука је уплатити путничко здравствено осигурање. За пацијенте који болују од тежих обољења препорука је да понесу медицинску документацију, да се информирају о законској регулативи који лијекови и у којој количини могу пренијети ако се ради о путовању у иностранство - истиче Баручија.
Прије него спакујете своју путну апотеку неопходно је да провјерите ако редовно пијете лијекове имате ли их довољно у залихи? За хроничне пацијенте понијети терапију у довољној количини у договору са својим доктором.
Оно што чини садржај сваке путне апотеке представљају аналгетици, лијекови који се користе за ублажавање болова и повишене тјелесне температуре, те у случају благе прехладе. Најчешће је то парацетамол или ибупрофен у дози и јачини прилагођеној за дјецу и одрасле, саопштено је из ИНЗ-а.
Топломјер је незаобилазан састојак путне апотеке. Због честих прехлада које се јављају и у љетном периоду капи за нос које смањују оток слузнице као и пастиле за грло које ублажавају болове у грлу такође су неизоставни. За особе које лоше подносе вожњу, пожељно је имати таблете против болести вожње. Могу их користити и дјеца, али у одговарајућој дози прилагођеној дјеци. Препорука је употреба у прилагођеној дози пола сата прије поласка на пут.
Дуга вожња, сједење, интензивна шетња или пливање често доводе до замора мишића и грчева у ногама. Један од узрока може бити недостатак магнезијума који се љети више губи из организма због појачаног знојења. Препорука је унос максималне дневне дозе магнезијума прилагођено узрасту корисника.
Пробиотици
Поред наведених лијекова оно што би се увијек требало наћи у путној апотеци су пробиотици. Цријевне инфекције су честе на путовањима, те је пожељно на пут понијети пробиотик који ће олакшати обнављање цријевне флоре. Препорука је употреба пробиотика и прије путовања, односно три до пет дана прије планираног пута и све вријеме путовања да би се спријечила путна дијареја.
Зато је потребно дјеловати превентивно те ојачати пробаву и имунитет уносом добрих пробиотичких бактерија. На тај начин организам ће бити способан да се изборити с различитим инфекцијама, наводе из Института.
Хигијена
Потребно је водити рачуна о хигијени руку. Користити флаширану воду, по могућности из стаклених флаша. Средство за надокнаду течности и електролита такође су препорука услијед честих дијареја и повраћања. Препарати за заштиту од инсеката су неизоставни дио путне апотеке. За особе склоне алергијама препорука је да понесу таблете и креме са антихистаминицима. У случају убода инсекта догађају се кожно алергијске реакције чији су симптоми праћени јако израженим сврабом и отоком.
Пожељно је имати и гелове који ублажавају црвенило и оток. Промјена амбијента може изазвати кожне инфекције па је добро имати и антибиотску маст. У случају блажих повреда савјетује се употреба препарате за повреду коже, средстава за обраду и дезинфекцију ране (антисептик за чишћење рана, стерилне газе и компресе, завоје и фластере), као и прашак за брзо зарастање ране.
Заштита од сунца
У ИНЗ-у напомињу да, било да путујете на море, у планине или само шетате на отвореном, мислите о заштити од сунца. Будући да је сунце све опасније за нашу кожу због оштећеног озонског омотача, претјерано излагање његовим ултраљубичастим зрацима (УВ) може изазвати далекосежне и погубне посљедице. Зрачење сунца има разоран учинак на кожу, све од сунчаних еритема (опекотина) до убрзаног старења коже и карцинома коже. Излагање сунцу главни је узрок карцинома коже, што је уједно и најозбиљнија посљедица зрачења.
Одговорно понашање подразумијева учинковиту заштиту од сунца која се бира на темељу јачине зрачења и типа коже. Производи за заштиту од сунца истовремено филтрирају УВБ и УВА зраке, с одговарајућом равнотежом између њих. Њихова моћ филтрирања означена је СПФ-ом (фактор заштите од сунца). СПФ се одређује на основу Вашег фототипа и интензитета сунчевог зрачења који зависи о локацији (море, планине, итд.) СПФ 6 = ниска заштита, СПФ 15 = умјерена заштита, СПФ 30 = висока заштита, СПФ 50+ = врло висока заштита.
Како наводе стручњаци, кориштење заштитних фактора омогућава кожи да дуже буде изложена сунцу. Препорука је свакодневна и понављајућа употреба крема са заштитним фактором од 30 до 50, по могућности што већи фактор заштите.
Заштитне креме се наносе најмање пола сата прије излагања сунцу. Генерално је правило да се не излажу сунчевој свјетлости у периоду од 11-17 часова нарочито за малу дјецу, јер је тада количина УВ зрака јако велика, појачана УВ радијација, тако да би у том периоду требало избјегавати директни боравак на сунцу.
Хидратација
Том излагања сунцу хидрирајте своју кожу и наставите користити своје уобичајене производе за његу коже, осим ако Вам доктор савјетује другачије. Посебно је важно савјетовати се с љекаром код употребе медицинске терапије које могу изазвати фотоосјетљивост. Правилном и правовременом његом и припремом коже могуће је минимизовати штетне посљедице излагања УВ зрачењу и постићи препланули тен без страха од здравствених посљедица.
Постоје бројни нутријентни заштитници коже који правовременим узимањем путем додатака прехрани припремају кожу за излагање сунцу, умањују оштећење и појаву алергија на сунце, те дуже задржавају препланули тен.
– Ту се прије свега истичу каротеноидни пигменти битни у заштити ткива од оштећења узрокованих УВ зрацима, као и антиоксидативни нутријенти попут витамина А, Ц, Е те селена и цинка. Витамини Б групе не посједују антиоксидативна својства, али помажу одржавати кожу здравом. Антиоксиданси се сматрају секундарним протективним факторима, јер штите од слободних радикала и реактивних кисикових спојева – истиче Баручија.
Њега коже
Потребно је обратити пажњу на његу коже након сунчања. У вечерњим сатима кожа постаје црвена и исушена, стога треба користити креме које садрже витамине који помажу кожи да се регенерира, а такође ће смањити и исушеност коже. Током сунчања у случају да дође до опекотина потребно је нанијети маст за регенерацију коже. Путну апотеку увијек чувати изван дохвата дјеце, кажу у ИНЗ-у.
