Српски војвода Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш (1763-1815), један од челника Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака, убијен је на данашњи дан 1815. године.
Убиство је послије пропасти Хаджи-Проданове буне наредио Сулејман-паша.
На збору у Орашцу 1804. Главаш је одбио да предводи Први српски устанак и на његов приједлог за вожда је изабран Ђорђе Петровић - Карађорђе.
Главашево херојство у боју на Делиграду, у ослобађању Прокупља, опсади Београда и другим биткама опјевано је у народним пјесмама, а Ђура Јакшић је написао историјску драму о њему.
Главаш је због своје хајдучке прошлости, учешћа у Првом српском устанку и популарности међу народом стално био под пратњом људи Сулејман-паше Скопљака.
Турци су на Сретење 15. фебруара 1815. убили Главаша, искасапили његово тијело и одсјекли му главу у селу Баничина поред Смедеревске Паланке.
У близини мјеста погибије, у једној јарузи поред пута, првобитно је био сахрањен.
Главу су Турци однијели Сулејман-паши на увид, послије чега је дуго стајала окачена на ченгел испред Стамбол капије, а затим је нестала, да би се касније појавила сахрањена са тијелом.
Постоје две верзије приче о томе како је глава доспјела до гроба: према првој, главу је кришом ноћу скинула његова полусестра Марија из Дубоне, а према другој Главашеву главу откупила његова сестра Стана од једног Турчина.
Баничанци су 1902. године основали Одбор за подизање споменика Станоју Главашу. Подигли су му камену гробницу у дворишту цркве Светог Архангела Гаврила.
