Српска православна црква и вјерници сутра славе Петровдан, а уочи великог празника постоји један занимљив обичај са цвијећем који се и данас памти.
Српска православна црква и њени вјерници сутра обиљежавају Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу.
Петровданским слављем завршава се Петровски пост и почиње причешће вјерника који су поштовали правила предвиђена каноном Цркве.
Овај празник помен је на страдање Светих апостола Петра и Павла, које се догодило у Риму 67. године нове ере, а према неким изворима 69. године нове ере. Њих је на смрт осудио цар Нерон.
Уочи Петровдана најстарији укућанин бере по један цвијет петровца (agrimonia eropathia) за сваког у кући.
Тако намијењене побија их у земљу гдје их нико неће ни видјети ни дирати. Сутрадан, рано, кад га нико не гледа, одлази да погледа цвјетове.
Коме од укућана цвијет стоји право – биће здрав; коме је клонуо – биће болешљив; коме је увенуо – умријеће.
Постоји и обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на мјестима гдје се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују дјеца и омладина.
Обичај је да се за Петровдан месе колачи са јабукама које се зову “петровача”.
Паљење лиле (велика ватра) је стари обичај којим се призивало добро зравље стоке и благостање у домаћинству. Пастири, обично дјеца, би палили лилу на трговима и онда кренули по домаћинским кућама, у шали пријетећи да ће запалити стаје и кошнице ако не добију дар. Домаћице би их одвраћале од тога нудећи сир, млијеко и кајмак. Исто тако, паљење ватре и лила симболизује вријеме када су цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их.
На Петровдан се ништа не ради у пољу, нарочито се не упрежу коњи у кола. Постоји вјеровање да на овај дан свети Петар дијели јабуке дјеци на оном свијету. Из тог разлога развио се читав низ обичаја међу којима је и оно да у новој години прије Петровдана не треба јести јабуке.
Вјерујући у ово казивање, у прошлости су се многе мајке које су изгубиле дјецу уздржавале од једења јабука прије Петровдана, из страха да због тога на овај празник њихово дијете на оном свијету неће добити јабуку. У неким селима јужног Баната на Петровдан ујутру разносе јабуке првим сусједима за душу умрлих, а понегдје се јабуке односе у цркву на освећење.
Још једно вјеровање, нарочито распрострањено у Војводини, такође повезује јабуку и Петровдан. Онај ко се на овај празник гађа јабукама, или их удара једну о другу, призива град и временске непогоде. Стара, аутохтона сорта раних јабука које дозријевају око овог празника назива се “петровача”, од које се прави петровдански колач са јабукама.
