Васкрс је највећи хришћански празник, којим се обиљежава дан када је Исус Христ васкрсао из мртвих. Празнује се три дана и представља такозвани "покретни" празник, што значи да се његов датум мијења сваке године, али увијек мора да буде у недјељу.
Васкрс је празник који симболизује побједу живота над смрћу и који прославља Исусов повратак у живот, односно васкрсење.
У дугој хришћанској традицији прославе овог празника развили су се и очували обичаји који, према народном вјеровању, доносе срећу, здравље и благостање читавој породици.
Oбичаји о Васкрсу послије божићних најзначајнији su у српском народу.
За разлику од многобројних божићних обичаја који су се примјењивали а који се и данас примјењују у традицији нашег народа, обичаји о Васкрсу се примјењују у знатно мањем броју.
Када сване дан Васкрсења Христова, из свих православних храмова чују се звона која јављају долазак великог празника.
Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу литургију. Послије службе, народ се међусобно поздравља ријечима: "Христос васкрсе!" и "Ваистину васкрсе!". Тај поздрав користи се све до Спасовдана.
Када дођу из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу и читају се молитве. Ако не умије да отпјева васкршњи тропар, домаћин наглас чита "Оченаш".
Послије заједничке молитве, поново, сви једни другима честитају Васкрс и сједају за свечано постављену трпезу. На столу стоји украшена чинија са обојеним јајима.
Васкрсу претходи велики васкршњи пост у трајању од седам седмица и први мрсни залогаји су васкршња јаја.
Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тада настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Туцање јајима један је од најстаријих васкршњих обичаја. Тај се обичај још назива и "борба јајима", јер један "борац" изазива другог те се они "туцају јајима" све док некоме не пукне љуска. Побједник је онај чија је љуска остала неоштећена. Оваква такмичења организују се и у портама цркви након литургије или на другим пригодним мјестима.
Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарује обојеним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.
Васкрс се слави три дана. Први понедјељак послије Васкрса зове се побусани понедјељак. Тога дана, према народном вјеровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обиљежава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свијеће, уређују гробови и свештеник обавља парастосе и помене за покој душа покојника. Тај дан се износе обојена васкршња јаја на гроб, и потом дијеле сиротињи.
