Цијене секундарних сировина прије два мјесеца доживјеле су свој максимум у посљедњих деценију и по, а пад који се тренутно биљежи улијева наду домаћим привредницима да ће доћи и до појефтињења других материјала на тржишту.

Глобална кретања и актуелни тренд поскупљења који се негативно одражава на буџет становника Српске није заобишао ни жељезни, алуминијумски, бакарни и други метални отпад.

Раст цијена фирмама које се баве откупом секундарних сировина у првим прољећним мјесецима задао је пуне руке посла јер су, с обзиром на повољну откупну цијену, грађани масовно доносили старе машине, акумулаторе, лимове да би зарадили коју марку више.

У међувремену, тврде у предузећу “Секундарац” из Градишке, гужве на стовариштима све су мање, јер је дошло до пада цијена сировина.

- Врхунац откупних цијена био је током марта и тада смо имали велике гужве. Људи су масовно чистили подруме, гараже, дворишта и довозили сав одбачени метал који им није био од користи у домаћинству. Откупна цијена жељеза током тог врхунца била је 0,70 КМ по килограму, а тренутно је 0,50 КМ. Килограм бакра сада плаћамо између 12 и 14 КМ, а прије само мјесец и по давали смо 15 - 16 марака, у зависности од класе. Цијена алуминијума сада се креће од двије до четири КМ, а током врхунца била је за око 0,50 КМ виша - истакли су у овом предузећу и додали да су цијене секундарних сировине које су важиле прије само мјесец и по биле рекордне од времена свјетске економске кризе из 2008. године.

Замјеник директора у предузећу “Призма комерц” из Бањалуке, које се такође бави откупом и прерадом сировина Дарко Мајсторовић тврди да ће цијене отпадних метала наставити да падају.

- Откупне цијене секундарних сировина, упркос паду и даље су високе и ми имамо најаве да ће већ идући мјесец доћи до новог смањења - казао је Мајсторовић.

Да је дошло до пада цијена металских сировина на европском тржишту потврдио је за “Глас Српске” директор и власник предузећа “Металац МБМ” из Дервенте Слободан Голуб.

- Паду цијена свједочимо посљедњих 15 дана. Просјечна цијена цијеви и лимова доскора је била око 1.550, па чак и 1.600 евра по тони, а сад је у просјеку око 1.250 евра за тону. То је и даље много ако се узме у обзир да је прије кризе износила 950 евра по тони - рекао је Голуб и додао да ће ново појефтињење услиједити и за јун. Каже и да пад цијена репроматеријала прати и појефтињење готових производа.

Јефтинији метал изузетно је обрадовао грађевинце у Српској.

- Жељезо је појефтинило десетак одсто, што улијева наду да ће исти тренд пратити и друге сировине, будући да је раст цијена прошле године почео управо са грађевинским жељезом, након чега се прелио на бетон, блокове и друге материјале које користимо у градњи - каже власник и замјеник директора приједорске фирме “МБ Модул” Бојан Мамлић.

Бетон и блокови

Према ријечима Бојана Мамлића грађевински сектор изузетно трпи због поскупљења.

- Бетон је на почетку године био 128 КМ кубик, а сада га плаћамо 158 КМ. Посљедњих дана дошло је и до раста цијена блокова, на шта нисмо рачунали - жали се Мамлић.

Аутор: Анита Јанковић Речевић