Марш "Стазама егзодуса", којим се симобилично подсјећа на 1995. годину када је српско становништво Возуће и ширег окружења протјерано са вјековних огњишта, биће одржан 10. септембра, најавио је предсједник Завичајног удружења Завидовићана са сједиштем у Добоју Зоран Благојевић.

Благојевић је рекао Срни да је један од најмонстрознијих злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата извршен на подручју Возуће, када је спаљено више од 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, који су организовано помагале западне и азијске земље.

- Тридесет година како указујемо на некажњене монструзне злочине над Србима. Како указујемо да трагамо за 129 тијела сабораца и цивила, од којих су многи живи заробљени, а након ритуалних убијања по неколико пута размјештани, чиме су по други пут уморени - изјавио је Благојевић.

Он је навео да је симболика стазе, којом се од Тумара у дужини од 22 километра крећу учесници марша све до Цркве Светог Ђорђа у Стогу, управо та што је у порти тог храма пронађена масовна гробница са 21 српским тијелом од којих је 17 обезглављено.

- Управо на том мјесту градимо Спомен-капелу са именима свих страдалих у Одбрамбено -отаџбинском рату и Другом свјетском рату, како би сачували сјећање о историјском континуитету биолошког постојања Срба, којих данас готово и да нема на овом подручју - изјавио је Благојевић.

Он је подсјетио да су за стравичне злочине над српским борцима и цивилима само осуђени бивши командант такозване Армије БиХ Расим Делић на три године затвора и командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин на 10 година, којем је омогућено да побјегне од издржавања затворске казне.

Благојевић је истакао да је падом Возуће 1995. године окончано протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја ове регије, које је почело још 1941. године, појаснивши да је 15. априла те године кренуло планско уништавање Возуће депортовањем око 400 Срба у концентрациони логор "Даница".

Навео је да су послије депортације мушкараца 1941. године почела звјерства усташких оружаних формација по селима, систематски од куће до куће, током којег је монструозно убијено више од 1.500 српског цивилног становништва, од којих је око 400 д‌јеце.

Ријеч је о страдалима из насеља која су гравитирала православним парохијама у Стогу и манастиру Возућици, те навео да су само Предражићи, са више од 300 становника totalnno уништени, а породице спаљиване у кућама.

- Оно што усташка команда у Завидовићима заједно са локалним помагачима попут Мустафе Ђерзића није успјела 1941. године, то је Алија Изетбеговић довршио 1995. године када је као приоритетан задатак наредио да се простор Возуће мора очистити и ослободити путна комуникација Зеница-Тузла, а у томе је добио тражену подршку НАТО-a - изјавио је Благојевић.

Нагласио је и да оно што муслиманска политика није остварила у рату сада ради у миру, на начин да не осигурава безбједност српским повратницима, које систематски нападају на подручју Лукавца.

Према програму обиљежавања марша "Стазама егзодуса" полазак аутобуса из Добоја предвиђен је у 6.00 часова са учесницима марша на релацији Добој-Грачаница-Лукавац-Модрац-Турија–Тумаре.

Окупљање учесника у насељу Тумаре код цркве у 7.30 часова, а у 8.00 часова је полазак постојећом стазом камионског пута маршрутом Тумаре - Бријесница Горња - Кврга Малчићи - Боровци – Лозна – Стог. Ријеч о камионском путу којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ.

Између 14.00 и 15.00 часова у Стогу код бившег Дома и Цркве Свети Ђорђе предвиђен је долазак и окупљање учесника, литургија и паљење свијећа за погинуле и нестале, полагање вијенаца, пригодно обраћање званица и домаћина, ручак за учеснике марша и госте, а повратак је у 18.00 часова.

Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називима "Ураган", "Фарз" и "Бадр ел Босна".

Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", те НАТО бомбардовања потпомогнутог њиховим јединицама за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага.

Тада је спаљено више од 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.

Падом Возуће, окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке и тузланске регије.