Потпуно исти као сви припадници њихове генерације, а опет другачији.

Брат и сестра, Стефан и Андреа Ковачевић, ће ући у анале општине Гацко по томе што су у истој години проглашени за ученике генерације свако у својој школи.

Стефан је матрурант СШЦ “Перо Слијепчевић” и током 12 година школовања биљежи сјајне успјехе и све одличне оцјене.

Било је очекивано да ће након што је у основној проглашен за најбољег ученика, тако наставити и у средњој школи.

Његова четири године млађа сестра Андреа је сада на истом мјесту. Изабрана је за најбољу ученицу своје генерације.

Медијска пажња коју су привукли им не смета нити их збуњује. Са озбиљношћу и скромношћу прихватају честитке више загледани у будућност и изазове који их тек очекују.

-Спонтано је све ово дошло. Највећи “кривац” је моја учитељица Сузана Бољановић која ми је приближила школу. Касније се то наставило и мали успјеси су изњедрили велики успјех- објашњава Андреа како види пут који је довео до признања .

-Ово је ласкаво признање, много ми значи. Представља ми сатисфакцију, мотивацију да се усавршавам на свим пољима. Да растем као човек из дана у дан што ми је најбитније. Надам се да ћу наставити тако и у студентским данима- каже Стефан са озбиљношћу и зрелошћу особе која већ зна шта хоће.

Планира да упише Електротехнички факултет у Новом Саду.

-За смјер нисам се још одлучио али ће бити нешто у складу са мојим афинитетима – математиком и програмирањем. То је нова димензија живота. Биће то, мислим, занимљиво путовање. Сада смо већ одрасли људи- резонује Стефан.

Школски дани за обоје су обиљежиле научене лекције, али и дружење са вршњацима. По томе ће их највише и памтити.

-Најзабавније су биле екскурзије и излети. Било је и лаких и тешких лекција, али се све то преброди- прича Андреа.

Стефан највише жали због пандемије која је нагло прекинула друго полугодиште.

-Корона нам је узела два најлепша месеца средњошколских дана, али се надам да ћемо кад се све заврши око пријемних исита успети да организујемо матурско вече. То би био прави печат свега онога што смо прошли у протекле четири године-.

Поред школских обавеза, Ковачевићи имају времена и за дружење, спорт, разоноду.

Стефан је дуго година тренирао кошарку, а са посебним поносом истиче да је страствени навијач Црвене звезде.

Андреа је недавно открила склоност ка стрељаштву и намерава да настави са тренинзима од септембра.

Оно што обоје тврде је да су задовољни својим животом и да би желели да се након студија врате у Гацко.

-Волио бих да се вратим у свој родни град, али су дуге четири године пред нама и мислим да је то довољно да донесем праву одлуку- каже Стефан.

Андреа ће уписати гимназију што ће јој дати простор да за четири године донесе одлуку шта ће студирати.

-Нисам претјерано сањала о томе шта бих вољела да будем, за сада сам задовољна својим животом и ништа не бих мјењала- каже Андреа.

У њихово одрастање и васпитање је уткана родитељска љубав и брига, али и утицај средине јер је Гацко одувјек важило за општину у којој се цјенило образовање.

Прије рата је било међу шампионима по броју високообразованих људи у односу на број становника. У том смислу Стефан и Андреа настављају традицију. То је обавеза, али и изазов. За сада се чини да су му дорасли.