Да нема циљева који се не могу остварити и жеља које се не могу испунити, уколико се потрудите и дате све од себе, најбоље показује млади правник из Ниша Стефан Стефановић (28) .

Стефану су, због тумора оба ока ампутирана када је имао само двије године, тако да није упамтио шта значи видjети, али му то није била препрека да заврши Правни факултет и то са просјеком 9,76. Претходно је са свим петицама завршио Гимназију “Светозар Марковић” у Нишу, путујући свакодневно од родног села Шарлинца до школе 40 километара. Као дипломирани правник добио је прије пет година посао у Канцеларији за младе у Нишу, а уз посао завршава докторске студије. Овај изузетан младић говори неколико страних језика, активан је и у спорту, посебно у голбалу.

Ових дана, као предсједник Спортског удружења “Golbal Nais”, има пуно посла око организације европског турнира који ће у петак, суботу и недјељу бити организован у хали “Мика Антић”.

Према Стефановим ријечима то је први турнир европског ранга који се организује у Србији, а заједно га организују “Golbal Nais" и Европска асоцијасија глобал клубова.

- Играће екипе из Финске, Холандије, Немачке, Грчке и Србије. Биће то празник голбала. Наша жеља је да што већи број људи дође у халу, погледа уживо како голбал изгледа и подржи наш тим на домаћем терену. Голбал је параолимпијски спорт за слепе и слабовиде у коме се такимичари надмећу у постизању голова звучном лоптом - истакао је Стевановић.

Завршио факултет са 9,76 и говори неколико језика

Овај изузетан младић објашњава како има пуно посла и у Канцеларији за младе, али доста времена издваја и за докторске студије и тренинге голбала. Међутим, ништа од тога му не пада тешко, већ ужива када има испуњен дан.

- Човек се осећа корисно када уради нешто што је лепо и што даје резултате. То вас онда гура напред и даје вам снагу да будете успешнији и бољи, да оно што погрешите ове године, исправите наредне - рекао је Стефан.

На питање како је успио да постигне тако добре резултате у школи, на факултету и на послу, и да се већ годинама упоредо бави најразличитијим активностима, Стефан каже да је по његовом мишљењу кључно то што је имао “добру базу и добар темељ” у породици у којој је одрастао.

- Када усвојите неке вредности у детињству, некако вас оне обележавају цео живот. Мислим да сам имао срећу што сам васпитаван на један начин који је ван свих примера који се сада могу да пронађу на сајтовима и у уџбеницима. Моји родитељи су ме васпитавали онако како су они мислили да треба. Мислим да је ту у кључ данашњих проблема које ми имамо као друштво и то треба исправити - прича Стевановић.

Према његовим ријечима, када на прави начин усмјеримо дјецу, чак и родитеље, онда добијамо резултат који је добар и позитиван и о коме треба да се чује.

- Нажалост, данас слушамо многе лоше приче из свих животних сфера. Ретко кад је сензационално нешто што је добро. То изазове реакције као: “То је супер”, али сензацију изазивају лоше приче и то је нешто што је токсично и што би требало да мењамо. Потребно је да истакнемо оно што је лепо, неке вредне људе који постижу добре резултате, не само људе који праве проблеме. Они не заслужују простор у медијима и на друштвеним мрежама, а чини ми се да га имају све више - категоричан је Стевановић.

Стефан је срећан са оним што ради, сматра да је изабрао добру професију и вјерује да може да постигне још много више.

- Верујем у себе. Сматрам да ово није мој максимум и зато сам уписао докторске студије. Надам се да ће ми се то исплатити и да ћу сутрадан радити посао са звањем које ћу стећи. Док планирам и док имам циљеве, какви год они били, мислим да је то добро зато што ме то подстиче. Плаши ме помисао да, рецимо, 40 година радим исти посао. Мислим да човек треба да напредује и да учи, колико год година да има - истакао је Стефан.

Што се тиче помоћи слијепим и слабовитим људима у свакодневном животу и раду, Стефан каже, да би им живот био много лакши када би се ријешиле неке ствари, које су заправо много лаке.

- Када би смо имали приступачнију инфраструктуру, када би смо имали већу видљивост у медијима и када би се свест људи подигла на виши ниво, када би се људи образовали да живот слепих и слабовидих људи није баук. Емпатија нам не фали, али нам фали образовања, више позитивних примера и када би се ваши радило на приступачности. То нам заправо много фали - рекао је Стефан.

Истакао је да се радује када се у граду постави нова тактилна стаза или нови звучни семафор, јер то њему и другим слијепим и слабовитим људима живот чини лакшим, јер значи да ће се сутра много лакше кретати градом.

Пише: Драгана Коцић