Отпад од хране постаје све израженији проблем у Босни и Херцеговини, али и у земљама региона. Велике количине завршавају на депонијама, што са собом носи озбиљне еколошке посљедице, а процјењује се да се сваке године у БиХ баци око 400.000 тона.
Овај проблем постаје све већи и у свијету, према подацима из 2022. године, процјењује се да сваке године заврши у смећу око 1,3 милијарде тона хране. То доприноси до чак осам до 10 одсто емисија стакленичких гасова, који утичу на климатске промјене.
Иако постоје организације и иницијативе које раде на прикупљању хране за људе у потреби, многе земље у региону немају законски оквир или логистичку подршку за сакупљање и редистрибуцију њеног вишка.
Извршна директорица приједорског Удружења за заштиту потрошача “Дон” Муриса Марић каже за КАПИТАЛ да су свјесни проблема који настаје бацањем хране која је још увијек употребљива. Како наглашава, она се може усмјерити јавним кухињама, а не само да се снизе цијене након 20 часова.
- Сваки дан је све већи број јавних кухиња и број корисника и сасвим је сулудо да у овако сиромашној земљи на то све бацамо толику количину хране. Мора се очигледно заговарати да Влада промијени одређене прописе или донесе правилнике, које би трговачким центрима донијела неке нпр. олакшице уколико донирају своју храну - изјавила је Марић.
У једном од трговачких ланаца у БиХ који има у својој понуди готову храну, на крају дана допушта својим радницима да купују остатак хране по много нижим цијенама.
- Остатак хране у тржном центру након затварања обично ми купимо по веома нижој цијени, а остатак се баци. Количина која се баци наравно зависи од дана, викендом се скоро све распрода - рекао је један радник.
Дистрибуција вишка хране онима којима је потребна – YugoHrane
Једно од рјешења за смањење овог отпада је и дигитална платформа YugoHrane путем које ресторани, пекаре и трговине могу понудити вишак хране корисницима по сниженим цијенама.
Из YugoHrane кажу да исправна рециклажа представља темељ одрживог система, да се кроз процесе компостирања, енергетске обраде биоотпада или њене донације која је још увијек сигурна за конзумацију, гради модел кружне економије који користи и људима и природи. Поред еколошког доприноса, овај ефекат помаже и предузећима и људима да смање своје трошкове.
- Наша борба није почела као пројекат, већ као осјећај. Мале промјене у свакодневици могу направити огромну разлику. Свако ко се одлучи да не баци, већ да подијели, да штеди умјесто да расипа, постаје дио рјешења. Због тога је изузетно важно да се што више људи укључи. Заједно можемо вратити смисао ономе што смо скоро заборавили, а то је поштовање према храни, према природи, и једних према другима - истичу из YugoHrane.
Како отпад настаје и важност исправне рециклаже хране?
Отпад од хране настаје на разне начине, и то кроз цијели пут њене производње. Обично се храна која је још сигурна за људску конзумацију одбацује.
Највећи дио отпада догађа се код нас, потрошача. Купује се хране више него што је потребно, не чува се исправно, а долази и до забуне због ознаке “најбоље употријебити до” и “употријебити до”, па завршава у смећу.
Као што смо већ навели 400 .000 тона хране заврши на депонијама широм БиХ, а управо тај отпад има велике посљедице за околину. Кад се храна почне разграђивати ствара се метан који доприноси ефекту стаклене баште и погоршава климатске промјене.
Ту је и огроман проблем с трошењем ресурса јер се за производњу хране троши много воде, енергије и земље. Кад ту храну бацимо, значи да смо све те природне ресурсе заправо потрошили узалуд.
Исправна рециклажа може допринијети не само смањењу отпада већ побољшању учинковитости ланца санбдијевања храном. Неке од могућности су компостирање гдје се враћају органски материјали у тло, а енергетска обрада претвара биоотпад у енергију.
Еколог из Центра за животну средину Владимир Топић каже да је један од најефикаснијих начина за рјешавање отпада од хране процес компостирања јер органска материја за разлику од пластичних и металних сировина има ефикасан и брз степен разлагања.
- Неки људи су се одлучили направити или купити компостере, нажалост то су само појединачни случајеви. У много већој мјери треба заживјети та пракса, јер би на тај начин успјели смањити отпад од хране - изјавио је Топић.
Стање у региону
Земље региона мучи исти проблем као и БиХ, отпад од хране у великој мјери се не рјешава на исправан начин.
У Србији се годишње баци или изгуби 770.000 тона, од чега 90 одсто завршава на депонијама. Према истраживању које је спроведено директним мјерењима у Београду установљено је да сваки становник баци 108,1 килограм хране.
Што се тиче Хрватске укупна количина отпада је као у БиХ око 400.000 тона годишње, од чега правни субјекти проузрокују 259.745 тона.
Један од позитивних примјера бриге о заједници као и рјешавању проблема је Словенија која ће забранити бацање хране у трговачким центрима и прослиједити га хуманитарним организацијама
Према службеним подацима о отпаду од хране за 2020. годину које је објавио Еуростат укупно на нивоу ЕУ произведено је готово 57 милиона тона отпада од хране, односно 127 кг по становнику. Домаћинства на читавом свијету 2022. протраћили су једну милијарду оброка за један дан, док је 783 милиона људи било погођено глађу, а трећина са несигурношћу од глади показују резултати УН-а.
