Стручњаци су први пут у свијету примијенили такозвану „инјекцију младости“ како би човјеку вратили вид. Очекује се да би овај експериментални препарат могао да успори, па чак и дјелимично преокрене процесе старења.

- У јуну 2026. године по први пут у историји једном живом човјеку у Бостону је примијењена званично одобрена терапија - саопштила је ендокринолог и доктор медицинских наука Зухра Павлова.

Инјекцију је развила бостонска биотехнолошка лабораторија "Лајф Биосајенс" која је објавила да је њихов први пацијент примио ињекцију за ћелијско репрограмирање, дизајнирану да преокрене и излијечи болести повезане са старењем.

О почетку испитивања јавност је обавијештена још у марту, а први добровољац је старији мушкарац са неповратним старосним оштећењем очног нерва (НАИОН). Практично је готово потпуно изгубио вид на једном оку усљед старења, а савремена медицина тренутно нема начин да му га врати. Једина нада да поново прогледа јесте управо овај експериментални генски лијек који је развио биотехнолошки стартап, преноси РТ Балкан.

Директна примјена у око

Лијек није убризган у вену или мишић, већ директно у око, односно у стакласто тијело. Научници су се одлучили да терапију најприје испробају на очним обољењима, јер су многе болести мрежњаче непосредно повезане са старењем ћелија. Поред тога, око представља затворен систем у коме лијек дјелује локално, а резултати су лако мјерљиви — пацијент ће или почети боље да види или неће.

Охрабрује и чињеница да је терапија већ дала резултате код лабораторијских мишева, којима је након третмана враћен вид.

Терапија користи вирус као носач који у ћелије мрежњаче уноси три гена — ОЦТ4, СОX2 и КЛФ4. Они припадају групи такозваних Јаманака фактора, који могу да „репрограмирају“ одрасле ћелије и врате их у млађе стање. За откриће овог механизма 2012. године додијељена је Нобелова награда.

Очекује се да ови гени уклоне дио епигенетских промјена које се нагомилавају током старења и на тај начин дјелимично подмладе ћелије. Научници су могли да их потпуно врате у стање матичних ћелија, али су од тога одустали због великог ризика од настанка тумора. У ранијим истраживањима, у којима су коришћена сва четири Јаманакина фактора, код 20 до 40 одсто експерименталних животиња забиљежен је развој тумора. Због тога је четврти фактор изостављен јер се сматра једним од најагресивнијих онкогена.

Прва фаза клиничких испитивања

Тренутно је у току прва фаза клиничких испитивања, чији је циљ прије свега провјера безбједности терапије — како је пацијенти подносе, какав је имунолошки одговор организма и да ли постоје нежељени ефекти. Тек у наредним фазама процјењиваће се њена ефикасност, док би до евентуалне шире примјене могле да прођу године.

- Резултате овог експеримента не треба очекивати прије наредног љета. Терапија може да успије, али може и да не донесе никакве резултате, као и да изазове нежељене ефекте које још не познајемо - истиче докторка Павлова.

Она додаје да је ипак ријеч о историјском тренутку за медицину.

- Сам податак да смо доживјели вријеме у ком су ‚ињекције љепоте‘ почеле да уступају мјесто ‚ињекцијама младости‘ заиста је фасцинантан - закључила је она, а преноси Комсомолска правда.