Почетак суђења четворици хрватских пилота због ракетирања колоне српских избјеглица на Петровачкој цести у августу 1995. године и даље је неизвјестан јер Кривично ванрасправно вијеће Одјељења за ратне злочине у Београду још није донијело одлуку да ли ће се оптуженима, који су недоступни српским правосудним органима, судити у одсуству.

У службеној биљешци, која је сачињена почетком фебруара, након што су чланови кривичног вијећа одржали сједницу на којој је требало да се донесе одлука о томе да ли ће се хрватским официрима судити у одсуству, наведено је да је вијеће донијело једногласну одлуку да се списи предмета врате поступајућем предсједнику вијећа, за сада без одлуке о наведеном приједлогу, пише "Политика" која је имала увид у биљешку.

Београдски лист наводи да су, чекајући одлуку да ли ће се хрватским пилотима судити у одсуству, преминула двојица оштећених Душан Дракулић и Душан Белсаћ, чије је свједочење пред судом било планирано.

Приједлог да се поступак против окривљених води у одсуству Тужилаштво за ратне злочине образложило је тврдњом да проток времена од критичног догађаја даје довољно разлога за сумњу да ће Хрватска или БиХ, која је такође водила процес против окривљених, покренути кривичне поступке против одговорних за страдање цивила 1995. године.

Недоношење ове одлуке био је и разлог да се почетак главног претреса у поступку против Владимира Микца, Зденка Радуља, Жељка Јеленића и Данијела Боровића, који је био заказан за 26. децембар, одгоди до даљег.

Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло је оптужницу против четири официра Војске Хрватске због ратног злочина над српским цивилима, којом их терети да су у акцији "Олуја" 7. и 8. августа 1995. године наредили авионско рекетирање колоне избјеглица на Петровачкој цести код Босанског Петровца, као и у мјесту Сводна код Новог Града у БиХ.

За сада је идентификовано 13 убијених у овим нападима, од којих је шесторо дјеце и 24 рањено.

То је прва оптужница подигнута за ратне злочине у акцији "Олуја", која је договорена на састанку хрватског војног и државног руководства 31. јула 1995. године с циљем протјеривања српског становништва и поруке тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана да Срби треба да нестану.