Узајамним поштовањем и разумијевањем сви проблеми се могу ријешити, углас су поручили Милена и Глишо Јелић из Лакташа, на прослави коју су им поводом 60 година брака и њихових рођендана организовала дјеца.

Обоје су рођени у августу - Глишо 1932. године, а Милена 1940. године. У брачне воде су упловили 7. августа 1960.

Живот их у дјетињству, кажу, није мазио. Милена је рано остала без оца, након чега је са једном сестром била привремено смјештена у Дом за ратну сирочад "Лепа Радић" у Градишци. Глишо је, након што му је отац убијен, а мајка се преудала, већину времена проводио са баком у Санском Мосту.

Јелић је након завршене гимназије 1957. године трбухом за крухом дошао у Лакташе, гдје је упознао своју Милену. Обоје су били запослени у општини.

- Било је и других момака који су гледали у моју Милену, али мој бицикл је био најбржи. Ја сам живио у Лакташима, а Милена у Мрчевцима. Бициклом сам ишао да је видим. Када бих остао до касно у ноћ, морао бих спавати код њеног стрица. Миленина мајка ми није дала да спавам код њих - радо се присјетио Глишо младалачких дана. С поносом истиче да је Милена стуб њиховог брака, те да је често остајала сама с дјецом док је он ишао на радне акције.

- Нисмо имали криза у браку, а све проблеме смо заједно рјешавали. Није било лако, градили смо кућу што би се рекло из ничега, све на кредит. Важно је узајамно поштовање и разумијевање. Ако имате то, све се може - испричао је Јелић.

Милена додаје да је понекад било и супротних мишљења и несугласица, али, каже, када се људи воле и поштују - све се може ријешити.

- Данас млади лако ступају у брак, али се лако и разводе. Већина ступа у брак из интереса. Ми смо то радили из љубави, нисмо ништа имали, ни пара, ни стан, ни богате родитеље. Кренули смо од нуле. Све смо стекли својим радом и слогом - истог су мишљења Јелићи.

Овај брачни пар, који плови деветом деценијом, радо се присјећа и својих љетовања и годишњих одмора.

- Нисмо љетовали у луксузним хотелима, већ прилично скромно. Примјера ради, 'фићом' смо ишли до Улциња. Путовали смо цијели дан, а ствари за нас четворо бисмо ставили у један мали кофер јер 'фићо' није имао гепек. Није нам требало много да будемо срећни. Овој данашњој омладини то је незамисливо - да у ауту немају климу и да на годишњи одмор не понесу брдо одјеће - причају нам они.

С поносом су "Независним" представили своје кћерку и сина, унуку, праунучад и пријатеље, те додали да им је један од најсрећнијих тренутака дан када се родила њихова унука Ања, која је данас мајка Филипа и Лене и млада успјешна пословна жена.

Деда Глишо нам је чак показао и изрецитовао неке пјесме које је вјешто писао протеклих година. Ипак, истиче, најдраже су му оне које је посветио својој јединици Ањи, коју одмила зове - сунце моје.

Забаву су им, кажу, организовала дјеца и унука.

- Инсистирали су на прослави. Ми прво нисмо били за то, у годинама смо и болесни, није то за нас, а и ова корона... Међутим, они су били упорни па нам није ништа друго преостало него да пристанемо на славље - кажу Јелићи уз здравицу за малобројну - по броју чланова, али срећну и породицу пуну љубави.

Додају да су очекивали свечани ручак, а добили предивно изненађење на које би мало ко могао остати равнодушан. Амбијент је био невјероватан, двориште породичне куће у Мрчевцима било је украшено и декорисано до најситнијег детаља.

Оно што је још важније: атмосфера је била усијана и на врхунцу, за шта је у неку руку заслужан њихов зет.

- Пуштали су нам музику коју смо слушали кад смо били млади, то нам је зет припремио. Зна да волимо Сафета Исовића, Наду Мамулу, Тозовца, Тому Здравковића, па смо и запјевали - кроз смијех су нам причали Јелићи, уз укусну јагњетину и здравицу. Уз жеље за здравље своје породице, али и свих добрих људи деда Глишо је рекао да овакву прославу жели и 2030. године.

Три аута у сватовима

Милена и Глишо Јелић  су препричали како је изгледао дан њиховог вјенчања прије 60 година.

- У сватовима су била три аута: 'фићо', 'стојадин' и џип којим је ишао кум. Било је све лијепо и скромно организовано са педесетак гостију у тадашњем ресторану 'Олиандер' у Лакташима - кажу Јелићи.