У манастиру Житомислић код Мостара сутра ће бити прослављени Свети мученици житомислићки и обиљежено 20 година од обнове манастира.
Празнично јутрење почиње у 8.00 часова, а Свету архијерејску литургију у 9.00 часова служиће владике захумско-херцеговачки Димитрије и бихаћко-петровачки Сергије.
Након литургије биће одржана свечана академија на којој ће бесједити Душко Певуља, а наступиће и етно-група "Ива".
Игуман манастира Житомислић Данило Павловић са братством позива све вјернике из Херцеговине да присуствују литургији и прослави Светих мученика житомислићких.
- Ове године обиљежавамо и 20 година од обнове манастира Житомислић када је и освештан руком блаженопочившег патријарха Павла и свих епископа, што је значајан јубилеј за нас - рекао је Срни игуман Павловић.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве /СПЦ/ је 2022. године одредио 26. јун као датум празновања Светих свештеномученика житомислићких у знак сјећања на братство манастира које је пострадало у Другом свјетском рату, а чије су мошти страдале и у посљедњем рату када је манастир Житомислић запаљен и порушен.
СПЦ је канонизовала житомислићке мученике 2005. године, када је освештан и манастир Житомислић.
Игуман Данило рекао је да се Свети мученици житомислићки поштују се годинама у манастиру Житомислић, али се прослављају као слава од 2022. године.
Он је подсјетио да је братство манастира Житомислић страдало по успостављању Независне Државе Хрватске /НДХ/.
На челу манастира тада је био игуман Константин Вучуровић, коме је када је страдао било тек 26 година.
Осим њега, страдали су јеромонаси Доситеј Вукићевић и Макарије Пејак, искушеници Младен Шаран и Обрен Окиљевић, богослови Марко Продановић и Бранко Билановић, те протођакон из Мостара Владимир Чејовић који је дошао из Црне Горе бјежећи од тамошњих ратних дешавања.
- Позвани су да се јаве на попис у уред, што су и учинили. Међутим, тамо су их одмах свезали и мучили и одвели на Видоњу јаму изнад Билетић поља гдје су их бацили у јаму и затрпали камењем и сви су скончали у тој јами - прича игуман Данило.
Према његовим ријечима, Чејовићу је тада понуђено да оде јер није дио братства, али он то није желио.
Игуман Данило је рекао да је братство манастира било веома младо и није било ни по чему, осим по своме вјерском опредјељењу, пријетња НДХ.
- Константин је имао само 26 година, Доситеј и Макарије су те године тек били рукоположени, а Окиљевић је имао свега 18 година...Завршили су тако како је завршила већина нашег народа из долине Неретве и свугдје гдје су Срби живјели на територији НДХ - рекао је игуман Данило.
Братство манастира бачено је у јаму Видоња 1941. године, а митрополит Владислав је покушавао шездесетих година да их достојно сахрани, међутим, комунистичке власти то никада нису дозволиле.
Тек 1991. године њихови посмртни остаци су извађени из јаме и сахрањени у гробници изнад цркве у манастиру Житомислић у коју је 1992. године, када је манастир разорен, бачен експлозив.
- На тај начин они су два пута страдали. Дио њихових костију чувају се у цркви испред олтара - рекао је игуман Данило.
