Манастир Житомислић обиљежио је празник Светих мученика житомислићких 26. јуна у обновљеном издању јер је уочи самог празника у светињу враћен грб оснивача манастира - племићке херцеговачке породице Милорадовић, чији су се представници почетком 18. вијека преселили у Руско царство и тамо основали чувену племићку династију.
Мермерна плоча са грбом је рестаурирана захваљујући Руском дому у Београду и Фондацији „Наслеђе“ из Волгограда и предата игуману манастира, архимандриту Данилу Павловићу.
Свечаности су присуствовали амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов, генерални конзул Републике Србије у Мостару Васо Гујић, директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, градоначелник Требиња Мирко Ћурић као и велики број вјерника из цијеле Херцеговине.
У оквиру припреме за Дане Ермитажа у Србији, чија ће тема ове године бити „Петар Велики и Срби“, Руски дом у Београду је покренуо иницијативу да се широм региона трага за артефактима и историјским доказима везаним за петровско доба.
У требињском музеју пронађена је слика плоче са грбом Милорадовића, која се некада налазила у манастиру Житомислић, али је изгубљена усљед разарања која су задесила манастир током Другог свјетског рата и рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године. Тако је настала иницијатива за израду мермерне копије плоче, која је наишла на подршку партнера Руског дома, Фондације „Наслеђе“, која је наручила њену израду.
Поред плоче, Руски дом је музеју манастира поклонио примјерак часописа „Грбовед“ из 1913. године, који описује историју грба Милорадовића, као и копију портрета грофа Михаила Андрејевича Милорадовића, аутора Џорџа Доуа, који је изложен у Војној галерији Зимског дворца у Државном Ермитажу. Реплику је израдио београдски сликар Анатолиј Ивакин, по наруџбини Руског дома.
Може се слободно рећи да је у Русији Михаил Андрејевич најпознатији представник династије: изузетан командант Отаџбинског рата 1812. године, један од омиљених ученика генералисимуса Александра Суворова, војни генерал-губернатор Санкт Петербурга (1818-1825), смртно је рањен током Декабристичког устанка. Први Милорадовић у руској служби био је Михаил Илич: 1711. године Петар Први га је именовао за свог изасланика у Црној Гори, позивајући га да подигне локалне Србе на устанак против Турака пре Прутског похода руског цара, а 1715. године Михаил постаје гадјацки пуковник запорошке војске у Малорусији.
Манастир Житомислић, који се налази 20 км од Мостара, се први пут помиње у османском попису из друге половине 15. вијека.
Сто година касније, светиња је оронула, а Милорадовићи су успјели да добију дозволу од турских власти да на овом мјесту изграде обновљени манастир. Упркос пресељењу у Русију, чланови породице нису престали да подржавају манастир: слали су у Житомислић црквене књиге које су биле поклон Петра Првог и добротворне прилоге.
У јуну 1941. године, усташе су опљачкале манастир и убиле монашко братство. Земни остаци мученика су 1991. године сахрањени у манастирској порти. Током рата 1992. њихова гробница је минирана, а манастир порушен до темеља.
Српска православна црква је 2005. године канонизовала житомислићке мученике, а 2022. године 26. јун је одређен за датум њиховог празновања.
