Манастир Житомислић, најзападније духовно и културно средиште Срба у Херцеговини, задужбина је чувене породице Милорадовић. Иако више пута разарана, светиња је успјела да сачува непроцјењиво благо - црквене књиге и друге поклоне Царске Русије. Драгоцјености које су донијели гроф Михаило Милорадовић и његов брат Гаврило ускоро ће бити представљене свима.

- Биће изложено све, сви артефакти које је Русија даривала Српској православној цркви. Представници Руског дома су дошли овдје и били одушевљени, нарочито нашим музејем и рукописним књигама. Имамо пет рукописних и једну рано штампану књигу. Двије су дарови руског цара, то их је одушевило. И књиге ће бити изложене у Београду.

Ово за Спутњик каже игуман Житомислића, отац Данило, и најављује сљедећу тему манифестaције "Дани Ермитажа у Србији".

Ко је и када подигао храм манастира који чува благо није могуће тврдити са сигурношћу, али се зна да су га половином 16. вијека обновила браћа из властелинске породице Милорадовић - Храбрен.

Војвода Стјепан Милорадовић помиње се још 1416. године. Милорадовићи подижу и три нове задужбине, цркву у Ошанићима код Стоца, цркву у Клепцима, цркву на Требињу.

Од руског цара за народ Херцеговине

У 17. вијеку дио породице се сели у Царску Русију, Гаврило, Александар и Михаило, генерал који се истакао у ратовима с Турцима и Наполеоном, чувени гроф и губернатор Петрограда. Године 1707. Михаило и Гаврило у задужбину доносе дарове Петра Великог.

- Двије вриједне црквене књиге тренутно су на рестаурацији, а двије су већ освежене и конзервиране у Патријаршијском архиву. Најстарија рукописна књига из 14. вијека је Минеј за септембар, а најстарија рано штампана књига Пентикостар који је дар руског цара. Она је веома важна из још једног разлога, има потпис патријарха Арсенија Чарнојевића који је посјетио манастир Житомислић“.

Више пута рушеном и паљеном манастиру посљедњи рат је донио највеће разарање. Житомислић је био срушен буквално до темеља. Камен на камену није остао, али је остао, њиме се поново градило.

- Обновљен је потпуно исти као што је био, од истог материјала, чак истом технологијом градње. Архитекте и историчари умјетности су се потрудили да манастир заиста буде онакав какав је био. Једном рјечју, поново је пресложен у свој првобитни изглед - објашњава игуман.

Вриједна збирка икона

Све је исто, само што Житомислић сада има ризницу, Музеј који у најбољим условима чува благо, његов дио. Отац Данило каже да је немогуће замислити шта би све од драгоцјености манастир имао, да није на овако трусном подручју толико пута разаран и пљачкан.

- У Другом свјетском рату њемачка војска се уселила у велики конак, ту је изгорјела архива и библиотека, можете мислити шта је све нестало у том периоду. Али и даље је ово једна од три најзначајније збирке икона и умјетнина у Босни и Херцеговини. Имамо јако вриједне иконе настале између 16. до 19. вијека“.

Житомислић чува више вриједних књига, а двије су поклон руског цара Петра Великог (Sputnik/Дејан Симић)

Без даха остављају радови Георгија Митрофановића и препознатљиве, јединствене иконе мајстора Радула. Поред српских аутора, ризница Житомислића чува и иконе итало - критске школе, али и оне које откривају везе манастира са Светом Гором и Русијом.

- Имамо икону коју је највјероватније радио Андреј Рицос, ишчекујемо, треба да стигне и писани документ, да с поносом можемо да кажемо да је то једна од четири иконе Андреја Рицоса. Оне донијете из Русије свједоче о свијести тадашњих монаха. И образовању, рукописна књига из 14. вијека свједочи да су се и у пређашњем манастиру, прије 16. вијека, монаси бавили писањем. Иконе су донијете и са Свете Горе. Имали су с њом добре односе. Све што је из Русије стигло је захваљујући Милорадовићима, али братји која је са Царском Русијом стварала контакте“.

Мученици Житомислића на руском олтару

Поред крсне славе, Житомислић има још једна важан празник посвећен Житомислићким мученицима, братству које је пострадало у Другом свјетском рату. По формирању НДХ позвани су да се јаве у мјесни уред, игуман Константин, који је имао 26 година, шесторица монаха и искушеника и један монах који се ту нашао у гостима. Јавили су се. Послије мучења су бачени у јаму. Однос према њима још је један доказ чврстих духовних, братских веза Србије и Русије.

- Житомисленички мученици су прије три године добили свој датум, 26. јун, а већ прошле године их је Руска црква ставила у свој диптих. Недавно нас је походио јеромонах из Тројице - Сергејеве лавре кога је руска црква задужила да пише житије житомислићких мученика. Понекад се постидимо, јер они боље од нас воде рачуна о ономе што је за нас битно, а све то говори о јединству прaвославних и словенских народа“.

Симболи историјских и духовних веза Срба и Руса, благо које су Житомислићу, Дужима и другим манастирима у Херцеговини, али и Црној Гори, оставили Милорадовић и гроф Сава Валдиславић биће представљени сљедеће године током манифестације "Дани Ермитажа у Србији", у Народом музеју Србије у Београду.

Пише: Сенка Милош