У православној капели видовданских хероја, на гробљу Светих арханђела Георгија и Гаврила у Сарајеву сутра ће, на Видовдан, бити служена Света лутиргија видовданским мученицима.
Литургија ће бити служена у 9.00 часова, а потом ће бити служен и парастос за све пострадале од косовских до данашњих дана, навели су из Старе православне цркве Светих архангела Михаила и Гаврила на Башчаршији.
Припадници "Младе Босне" су на Видовдан 1914. године планирали атентат на аустроугарског престолонасљедника Франц Фердинанд, а након што то није пошло за руком Мухамеду Мехмедбашићу и након неуспјешног покушаја Недељка Чабриновића, Гаврило Принцип је извршио атентат.
И управо је овај атентат Бечу био повод за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први свјетски рат.
У марту 1914. године објављено је да ће у јуну аустријски престолонасљедник долазити у Сарајево да присуствује војној вјежби аустроугарске војске у околини града.
Према првобитном плану атентата, извршилаца је било шест. Недељко Чабриновић бацио је бомбу на аутомобил у коме се налазио Фердинанд. Бомба је експлодирала иза аутомобила и лакше је ранила два пратиоца.
Приликом повратка колоне Принцип је извршио атентат на престолонасљедника, али је погодио и његову супругу. На суђењу је установљено да атентатори нису имали намјеру да убију Софију Хотек.
Аустроугарске власти су у току истраге дошле до сазнања да је оружје кориштено у атентату донесено из Србије. То је касније послужило за ултиматум Аустроугарске Србији и објаву рата.
У вријеме када се догодио атентат, Гаврило је био малољетан и није могао бити осуђен на смртну казну, па је добио 20 година затвора.
Аустроугари су послали Принципа у мрачну и хладну тамницу казамата Терезин који се налази између Прага и Дрездена. Оковали су га, изгладњивали, забадали му ексере у тијело...
Неки свједоци стражари причали су да је Принцип мучен тако што су га стављали у посебно буре које је било пуно огромних ексера и бодља - били су закуцани са унутрашње стране.
У унутрашњости ћелије смјештене у тврђави Терезин данас се може видјети само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био везан.
Како су након оконачања рата свједочили неки чувари и затвореници, Принцип је добијао храну тек сваки пети дан, а мучен је звјерски на разне начине.
Гаврило Принцип умро је 28. априла 1918. године, мало пред крај Првог свјетског рата. При крају живота због лоших затворских услова, ослабио је и имао четрдесетак килограма.
Сахрањен је тајно, у ноћи између 28. и 29. априла и до краја рата нико није знао гдје му је гроб. Један аустроугарски војник, Чех Франтишек Лебл је послије рата открио мјесто на којем Принцип почива.
Он је добио наређење да сахрани Принципа на мјесном католичком гробљу, са инструкцијама да не смије да открије гдје се гроб налази, ипак, Лебл је исте те ноћи начинио скицу гробља и Принциповог гроба и послао је своме оцу да је сачува у случају да буде послат на фронт и погине, а по повратку из рата одмах је отишао у Терезин и на Принципов гроб ставио чешку заставу.
Принципови посмртни остаци су, заједно са Чабриновићевим, остацима Трифка Грабежа и других завјереника умрлих у Терезину, пренесени у Сарајево и ту сахрањени у заједничку гробницу.
Капела Видовданских хероја – вјечно почивалиште младобосанаца
На, на православном дијелу гробља Кошево, сахрањени су сви "младобосанци" који су учествовали у Сарајевском атентату, а за које се знало гдје су умрли и гдје су сахрањени, осим Мухамеда Мехмедбашића, Цвјетка Поповића и Васе Чабриновића, који су умрли касније.
Посмртни остаци већине учесника Сарајевског атентата и припадника покрета Млада Босна пренесени су 7. јула 1920. године у Сарајево, гдје су најприје сахрањени у заједничкој гробници. Након изградње Капеле Видовданских хероја, њихове кости су 29. октобра 1939. године свечано пренесене у крипту капеле, гдје и данас почивају испод спомен-плоче са њиховим именима.
У заједничкој гробници сахрањени су: Гаврило Принцип, Богдан Жерајић, Владимир Гаћиновић, Недељко Чабриновић, Данило Илић, Вељко Чубриловић, Неђо Керовић, Митар Керовић, Михајло Мишко Јовановић, Јаков Миловић, Трифко Грабеж и Марко Перин. Једино посмртни остаци Лазара Ђукића никада нису пронађени, јер није било поузданих података о мјесту његове смрти и сахране.
Капелу је подигла Српска православна црквена општина у Сарајеву, на челу са митрополитом дабробосанским Петром. Пројектовао ју је чувени архитекта Александар Дероко у српско-византијском стилу, а освештана је 1939. године уз учешће митрополита Петра, бројног свештенства и професора и ученика Сарајевске богословије.
Капела је подигнута на православном гробљу Светих архангела Георгија и Гаврила, а њена посебност огледа се у томе што је озидана каменом са старог православног гробља које се некада налазило на простору данашње зграде Парламентарне скупштине БиХ. На фасади су и данас видљиви древни надгробни натписи исписани црквенословенским писмом, чиме је сачуван дио културно-историјског насљеђа Сарајева.
Изнад крипте налази се спомен-плоча са именима Видовданских хероја и стиховима Петра II Петровића Његоша: „Благо томе ко довијека живи, имао се рашта и родити.“