БиХ је у посљедњих 25 година изгубила више од 1,1 милион људи и уколико се наставе негативни демографски и миграциони трендови присутни већ деценијама, она би за 70 година могла имати само 1,4 милиона становника, за двије трећине мање него деведесетих.
Показује ово анализа, односно пројекција портала "Преглед свјетске популације", а која је открила да је БиХ у поменутом периоду од 25 година остала без два Сарајева или рецимо пет Бањалука. Да се БиХ не пише ништа добро откривају и подаци да БиХ сваким даном постаје малобројнија за минимум 70 људи, односно за више од 25.000 људи на годишњем нивоу - без једног омањег града. Током протеклих неколико година у просјеку је рађано 66 дјеце дневно, док је умирало 117, а емигрирало у просјеку око 19. Преведено на минуте и сате, у БиХ се сваких 21,8 минута роди једно дијете. Свака 12,3 минута, односно 1,3 сата, умре неко или емигрира. То значи да БиХ остаје "краћа" за једну особу сваких 20 минута.
Према ријечима демографа Александра Мајића подаци ове међународне институције која се бави прегледом свјетске популације и трендовима, у доброј мјери одсликавају право стање на терену. Указује и на то да је тешко говорити о тачним бројевима, јер је БиХ, поред Украјине, једина европска земља која још од 2013. године није спровела попис становништва. Истиче и да није никаква тајна да све балканске државе биљеже овакве негативне и поражавајуће демографске трендове, из године у годину остајући без значајног броја становника. Када се подвуче црта, Република Српска је у посљедњих пет година остала без 23.227 становника. Као примјер наводи и однос броја рођених и умрлих.
- Нажалост нас је сваким даном све мање и мање, тако да и изнесене црне прогнозе нису нимало нереалне. Примјера ради, према званичним статистикама, у Републици Српској дневно умре у просјеку око 40 становника, док у исто вријеме буде рођено 25 беба. Значи да сваким даном остајемо сиромашнији за 15 људи. И то је само на основу броја умрлих и рођених. Поред негативног природног прираштаја, овдашње државе биљеже и велики одлив становништва у неку од западноевропских држава. И то је постао огроман проблем у посљедњих неколико година. Све ово је добрано нарушило и старосну структуру становништва у Републици Српској па тако сваки четврти становник има више од 65 година, што нас сврстава у својеврсне рекордере. То на крају доводи до тога да има и све мање дјеце у основним и средњим школама, али и радног способног становништва. Све то на крају може имати погубне посљедице и када је у питању привредни развој неке земље - каже за "Глас Српске" Мајић.
Додаје и да када је у питању ова проблематика једино релативно добро стоје Бањалука, Источно Сарајево и Требиње, велике урбане и административне средине у којима је евидентан велики прилив људи из мање урбаних и руралних средина, који онда "пеглају" негативне демографске трендове у ове три средине. Сматра и да не треба очекивати да природни прираштај ускоро буде побољшан, јер, како је појаснио, нема те мјере која за кратко вријеме може то поправити. То, истиче, могу само системске и дугорочне мјере које подразумијевају и смањење броја младих који одлучују да своју будућност потраже у некој од европских земаља.
Рекордери
Према подацима Међународног монетарног фонда, али и Уједињених нација, у посљедњих тридесетак година све балканске земље забиљежиле су пад у броју становника, а неславни рекордер је БиХ, која је према њиховим процјенама остала без трећине популације. На другом мјесту је Бугарска (23 одсто), Хрватска (19), Румунија (17), те Србија - 14 одсто.
Пише: Вељко Зељковић
