Меморијални центар Републике Српске објавио је свједочење Наде Бодироге чије су родитеље Даницу и Теодора Самарџију живе запалили у злочиначкој акцији хрватске војске и полиције "Олуја".

Она је навела да су њени родитељи, који су живјели у Славском Пољу код Вргинмоста, страдали 7. августа 1995. године.

Према њеним ријечима, када је почела операција "Олуја", цијело Славско Поље је кренуло у избјеглиштво, али је Теодор остао код куће повјеровавши у проглас предсједника Хрватске Фрање Туђмана у којем је гарантована сигурност свима који нису чинили ратне злочине.

- Он је тада рекао: `Ја не идем нигдје, нисам никоме ништа скривио`. Мајка је већ сједила на трактору, али кад је чула да он остаје, сишла је и остала с њим - испричала је Бодирога.

Надина агонија у потрази за родитељима је трајала дуго, све док није прочитала извјештај хрватског Хелсиншког одбора да су припадници хрватске војске, када су ушли у село Славско Поље, затекли Теодора и Даницу Самарџију на кућном прагу, запалили њихову кућу и њих живе гурнули у ватру.

Борба Наде Бодироге да дође до посмртних остатака родитеља да би их сахранила достојанствено траје до данас.

Нада Бодирога је рођена у Кордуну, у селу Славско Поље, општина Вргинмост. Њен отац Теодор је радио на жељезници, а у Другом свјетском рату преживио је логор у Њемачкој.

- Стално је говорио: `Кад сам преживио логор, преживјећу и ово, биће све у реду`. Тако је било све до 5. августа 1995. године, када је почео егзодус српског народа у Хрватској - рекла је она.