У наставку суђења у одсуству четворици хрватских ратних пилота за злочине почињене у војно-полициској акцији "Олуја" у августу 1995. године, пред Посебним одјељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду данас су свједочили родитељи дјеце која су погинула када је погођена колона избјеглица на Петровачкој цести.
Оптужницом су обухваћена четворица припадника хрватског ратног ваздухопловства Владимир Микац (67) из Птуја, Зденко Радуљ (69) из Осијека, Жељко Јеленић /69/ из Пуле и Данијел Боровић /64/ из Вараждина, који нису доступни правосудним органима Србије.
Свједочили су Спасе Рајић и Јованка Вуковић чија су дјеца, а Вуковићевој и супруг, погинули 7. августа 1995. године када су, како се сумња, пилоти пројектилима гађали из авиона избјегличку колону.
Оба свједока испричала су да су посмртне остатке своје дјеце добили у кесама, те да су касније до њих дошле приче да можда посмртни остаци које су сахранили нису њихова дјеца, због чега су након неколико година ексхумирани и тада су одвојене дјечије и одрасле кости.
Рајић је више пута прекидао свједочење, плакао и тражио воду, те поновио да је тог дана био у колони у свом аутомобилу са супругом, док су његова дјеца 11-годишња Невенка и деветогодишњи Жарко били у камиону који је возио његов колега Крстан Вуковић.
Он је навео да је у тренутку експлозије био неколико километара испред мјеста које је погођено, као и да је, када је чуо да има жртава, отишао до камиона у чијој кабини су погинули Невенка и Жарко Рајић, Крстан Вуковић и његов 13-годишњи син Дарко Вуковић.
Јованка Вуковић је рекла да је она била у Бањалуци у болници када су јој супруг и син страдали на Петровачкој цести и да се због тога онесвијеситла, те да је касније чула да је Милан Векић, колега њеног покојног супруга, извлачио дјецу из запаљене кабине камиона, пренио је Тањуг.
Наредно рочиште заказано је за 15. септембар.
Оптуженима је на терет стављено да су саучесници у ратном злочину против цивила, као и да су наредили авионске нападе на цивилно становништво, што је за посљедицу имало смртно страдање и рањавање више цивила српске националности и панично бјежање цивила према Србији, што је довело и до промјене етничког састава Хрватске.
Према отужници, Микац је, поступајући по добијеном наређењу, наредио Јеленићу авионски напад на избјегличку колону која се кретала у рејону у којем није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Петровац-Кључ, извлачећи се из Хрватске, са територије Републике Српске Крајине, са простора Далмације и Лике.
За сада је идентификовано 13 особа убијених у овим нападима, међу којима је четворо дјеце, као и 24 рањене особе.
