На суђењу некадашњем команданту Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифу Дудаковићу и осталима за злочине над српским цивилима и војницима на подручју Крајине, свједок Мидхат Хидић, који је био предсједник ратног предсједништва у Босанском Петровцу, рекао је да не зна шта се дешавало на подручју општине која је "површином веома велика".
Хидић, свједок Тужилаштва БиХ, који је био предсједник ратног предсједништва у Босанском Петровцу након уласка Петог корпуса, рекао је како су Срби већ били напустили то подручје, а да су пред општину почеле долазити избјеглице из других општина и да су били распоређени по празним кућама.
Он је навео да је за Србе, који нису били отишли, био "прихватни центар" код Полицијске станице и да их је чувала полиција, на шта је тужилац Ведрана Мијовић приговорила да та дешавања са цивилима нису предмет оптужнице, као и да је теза Тужилаштва да су побијени српски цивили који нису били под надзором полиције.
Свједок је рекао да то није тачно, као и да не зна шта се дешавало на подручју општине која је површином веома велика, али је додао да је послије рата у Петровцу остао да живи знатно мањи број Срба.
На питања о односу Ратног предсједништва и цивилне полиције, те војске, Хидић је рекао да је "свако радио свој посао".
Свједок Исмет Хрнчић рекао је да је обављао дужност члана ратног предсједништва Кључа, након операције "Сана" 20. септембра 1995. године, те да су полиција и војска радили свој посао и да нису једни другима подносили извјештаје, а да је ратно предсједништво испуњавало захтјеве војске у погледу људства и материјалних средстава, колико је било у могућности.
Према његовим ријечима, српски цивили које су затекли у Кључу били су смјештени у објектима, објавио је Бирн.
- За оне за које смо сазнали, смјестили смо их у Дом пензионера и једну кућу поред. Били су под заштитом полиције. Ту је била организована кухиња. И ја сам ишао тамо јести - рекао је Хрничић, додајући да је ту било и бошњачких цивила.
Енес Кабрић рекао је да је био члан ратног предсједништва у Санском Мосту, гдје се вратио 13. октобра 1995. године, рекао је да српских цивила није било пуно остало у Санском Мосту, да се углавном радило о старијим и непокретним особама, те додао да су били смјештени иза кина и да их је чувао полицајац, као и да им је довожена храна.
На питање о наводима из истраге да је Предсједништву наређивала Војна полиција, Кабрић је рекао да то није тачно, појашњавајући да се то можда односи на полицијски час.
Он је рекао да је у Санском Мосту остало неколико процената пријератног српског становништва, а да о њиховом страдању по селима након уласка такозване Армије БиХ нема сазнања.
Дудаковића и још 16 припадника и команданата Петог корпуса оптужница терети за убиство више од 300 Срба, међу којима највише цивила углавном старије животне доби, као и војника који су се предали или били заробљени.
Тијела једног броја жртава пронађена су након рата и ексхумирана из више појединачних и масовних гробница, а за посмртним остацима неких од убијених још се трага.
Осим Дудаковића, за злочине против човјечности на подручју општина Босански Петровац, Кључ, Босанска Крупа и Сански Мост, околних села, те прогон и уништавање вјерских објеката, оптужени су Екрем Дедић, Санел Шабић, Ибрахим Шиљдедић, Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Един Домазет, Ејуб Коњежић, Ибрахим Надаревић и Саид Мујић.
Против Алета Хоџића предмет је раздвојен након што је Суд БиХ добио налаз тимског вјештачења.
Дио оптужнице за Дудаковића односи се на ратне злочине над жртвама бошњачке националности, припадницима и присталицама Народне одбране Аутономне покрајине Западна Босна за вријеме сукоба у Цазинској крајини на подручју општина Бихаћ и Цазин.
Наставак суђења заказан је за 13. фебруар.