Свјетска банка је у посљедњем извјештају навела како очекује да ће БиХ 2020. године захватити најтежа рецесија у посљедњих 25 година.

Како се наводи у извјештају, предвиђа се смањење реалног БДП-а за 3,2 процента. Неповољне демографске карактеристике, раст броја заражених и тешко политичко окружење могу такође погоршати утицаје пандемије и узроковати чак и већи пад БДП-а него што се тренутно процјењује.

- Криза је имала огроман утицај на економију и животе људи у БиХ. Држава се носила са великим изазовима и прије пандемије, а многи су тиме постали још захтјевнији. То укључује стварање простора за бољи приватни сектор, креирање веће ефикасности јавног сектора, стварање боље здравствене заштите и образовног система те креирање бољих прилика за младе људе - рекао је менаџер Свјетске банке за Босну и Херцеговину Емануел Салинас.

У саопштењу се наводи да пандемија угрожава прогрес којег су БиХ и земље региона постигле, а поготово прогрес у побољшању стања на тржишту рада.

- У првом кварталу 2020. године, раст је био позитиван уз достигнута 2,0 процента. Са увођењем рестриктивних мјера затварања, економија се у Q2 суочила с изненадним заустављањем. Домаћа и вањска потражња је смањена, уз нагли пад приватне потрошње и инвестиција. Смањење домаће потражње, као и потрошње и инвестиција је тешко погодило увоз, док је смањење вањске потражње утицало и на извоз и на увоз. Током прве половине године, до јула 2020. године, извоз се смањио за 14,8 процената, увоз за 17,3 процента - наводи се из Свјетске банке.

Како се каже у извјештају, незапосленост је била значајна и прије кризе, и даље наставља да се погоршава. Стопа незапослености је у 2019. износила 15,7 процената, а КОВИД-ом узроковано смањење економске активности од тада је повећало.

- Према подацима пореске управе, између марта и септембра 2020. у ФБиХ је изгубљено око 16.000 радних мјеста. Власти у Републици Српској процјењују да је изгубљено око 2.000 радних мјеста. Малопродаја, производња, транспорт и дјелатности пружања смјештај су највише погођени сектори - наводи се у извјештају.

Већи утицаји на тржиште рада су спријечени ентитетским програмима субвенционирања плата и другим мјерама политике, усмјереним на погођене секторе с циљем побољшања ликвидности компанија и очувања радних мјеста.

- ФБиХ је продужила рокове за предају пореских пријава физичких лица до 30. априла, а за правна лица до 31. маја. Република Српска је одобрила одгоду плаћања прве рате пореза на профит до 30. јуна, а осталих рата до краја године. Паушал пореза на укупни приход микропредузећа (1 или 2 запослена) је смањен за 60 процената. Република Српска је у марту осигурала и 17 милиона КМ подршке за затворене привредне субјекте, чиме је обухваћено око 40.000 радника, као и 55 милиона КМ у априлу за око 60.000 радника, што је покрило минималну плату, доприносе и порезе за затворене (микро) фирме. И Влада ФБиХ је субвенционирала доприносе и исплату минималних плата до јуна за раднике фирми погођених КОВИД-19; кантони су дијелом или у потпуности покривали исплату минималне плате - кажу из Свјетске банке.

Пандемија КОВИД-19 има значајан утицај на економију на начин да успорава кључне производне секторе, смањује потражњу за извозом и смањењем дознака, а изглед још увијек у великој мјери зависи од тока пандемије.

- Уз претпоставку да се трајање КОВИД-19 ограничи на наредна два квартала, пројектује се да ће се раст у БиХ у 2021. вратити на стопу од прије кризе. Власти већ проводе више тестирања путем КОВИД ‘drive-thru’ (из аутомобила) ПЦР тестова и у КОВИД-19 болницама, да би се ограничило ширење заразе и избјегло ново затварање. Поред тога, гарантни фонд за кредитне линије за мале привредне субјекте је у завршној фази успостављања - наводи се у саопштењу.

Ипак, још увијек није најављен други круг свеобухватног програма превенције и ублажавања као надопуна Социо-економском програму (СЕП). Са побољшањем ситуације и убрзањем СЕП-а, очекује се да ће доћи до умјереног повећања инвестиција и извоза.

Раст ће и даље бити вођен потрошњом, повећавајући увоз. Дознаке ће се смањити у 2020. години, али ће у средњорочном периоду вјероватно опет порасти и стабилизирати се на 8 процената БДП-а.

- Ово заједно са напретком по основу реформи, помоћи ће постепеном повећању потрошње и финансирати значајан дио трговинског дефицита, чије се присуство очекује и даље у средњорочном периоду - кажу из Свјетске банке.

Генерално, раст ће подржавати сектори орјентисани на домаћа тржишта и везани за онлајн услуге, а повећане потребе за финансирањем ће довести до преокрета тренда смањења дуга из претходних година, иако се очекује да ће дуг остати одржив.