Глобална економија имаће ове године пад за 5,2 одсто, што би представљало најдубљу рецесију од Другог свјетског рата, прогнозира Свјетска банка.

 Као разлог за овај пад Свјетска банака наводи изненадно избијање пандемије вируса корона у свијету и мјере затварања с циљем њеног сузбијања.

У извјештају "Глобални економски изгледи" Свјетске банке наводи се да би највећи број економија могао да доживи највећи пад производње по глави становника од 1870. године, као и да се очекује пад дохотка по глави становника за 3,6 одсто, због чега ће се милиони људи ове године суочити са екстремним сиромаштвом.

- Очекује се да, усљед озбиљног поремећаја домаће потражње и понуде, трговине и финансија, економска активност напредних економија доживи пад за седам одсто, док се за нова тржишта и економије у развоју очекује пад за 2,5 одсто, што је прво смањење на нивоу ове групе у посљедњих најмање 60 година - истиче се у извјештају.

У извјештају се наглашава да су најтеже погођене оне земље у којима је пандемија била најтежа и које се у великој мјери ослањају на глобалну трговину, туризам, извоз робе и спољно финансирање.

Из Свјетске банке наводе да ће се јачина удара разликовати од региона до региона, те наглашавају да сва нова тржишта и економије у развоју имају рањивости, које су појачане усљед спољних шокова.

- Осим тога, прекиди у приступу школовању и примарној здравственој заштити вјероватно ће имати дуготрајне ефекте на развој људског капитала - наглашавају из Свјетске банке.

Потпредсједник Свјетске банке за уједначени раст, финансије и институције Чејла Пазарбашиоглу /Цеyла Пазарбасиоглу/ рекла је да је ово веома забрињавајуће, јер ће криза вјероватно оставити дуготрајне посљедице и довести до крупних глобалних изазова.

- Прва ставка на дневном реду је рјешавање хитних глобалних здравствених и економских питања. Уз то, глобална заједница се мора ујединити како би се пронашао начин за снажнији опоравак, како би избјегли да се још већи број људи суочи са сиромаштвом и незапосленошћу - рекла је она.

Под претпоставком да се пандемија повуче довољно да се омогући укидање домаћих мјера за ублажавање до средине године у напредним економијама и нешто касније у економијама у развоју, да се глобална преливања смање у другој половини године, те да поремећаји на финансијским тржиштима не буду дуготрајни, прогнозира се да ће се глобални раст вратити на 4,2 одсто у наредној години, односно односно на 3,9 одсто за напредне економије и 4,6 одсто за економије у развоју.

- Међутим, изгледи су веома неизвјесни, а преовлађују негативни ризици, укључујући могућност продуженог трајања пандемије, финансијског преокрета и повлачења из глобалних трговинских веза. Негативни сценарио би могао довести до пада глобалне економије за чак осам одсто ове године, након чега би услиједио спори опоравак у наредној, од тек мало изнад један одсто са смањењем производње у новим тржиштима и економијама у развоју за скоро пет одсто ове године - наводи се у извјештају.