Када је струка упозоравала да ће се повећање минималца и поскупљење мрежарине у Републици Српској обити о главу грађанима, власт је одмахивала руком, а данас, када се то испоставило тачним, они који су нас у овакву ситуацију довели ћуте и праве се да се ништа не дешава.

А дешава се и те како: након повећања цијена на рачунима за струју и комуналије у градовима широм Републике Српске на ред је дошао хљеб, а пекари као главне разлоге наводе управо поскупљење мрежарине и повећање минималне плате.

Ту, међутим, списак није коначан: грађани су на удару и повећања цијена у занатским радњама, попут фризерских салона, а исто се десило и у појединим приватним вртићима, док је оно чему свједочимо у трговинама сувишно и спомињати. Кад се подвуче црта, терет повећања инпута не сноси ни власт ни предузећа, него потрошачи.

Или, да будемо још директнији: власт је у плусу јер више цијене доносе веће приходе, привредници су своје проблеме фактурисали на купце, а грађани су и кривци и губитници пошто ће све на крају да плате управо они.

На удару сви

- Брука. Сви грађани плаћају цех катастрофалних одлука. Они који су на минималцу нису добили ништа, јер им је повећање плате прогутао талас поскупљења. И не само они - на удару је сваки човјек. А о поскупљењу струје, односно мрежарине да и не говорим. И гдје су сада они који су одлучивали? Зашто данас ћуте? Знају ли колико кошта спремање за крсну славу? Знају ли да кад поплаћам све трошкове немам довољно да успем гориво у ауто? Али брига их за то, они не плаћају гориво из свог џепа, већ се возе службеним лимузинама - прича један огорчени Бањалучанин.

Сагласан је и економиста Миленко Станић да се још једном испоставило да цех лоше политике на крају плаћају становници Републике Српске.

- Увијек је то тако. Цијену рада органа власти морају да плате грађани. Код нас је проблем што се лоше функционисање органа јавне власти испољава прије свега у повећању цијена кључних услуга, односно кад говоримо о јавним предузећима, кључних производа за животних стандард - каже Станић за "Независне новине".

Он оцјењује да би било поштено да премијер Републике Српске Саво Минић сада изађе пред јавност и каже да ће се утврђивати је ли било грешака, те како их поправити.

- Поштено и једино реално могуће код одговорних влада! Међутим, ми већ дуго немамо одговорну владу. Како вријеме пролази, чини ми се да је то све мање одговорна влада, а све више структура која полаже рачун партијамa - истиче Станић.

Хитна реакција

Горан Станковић, предсједник Савеза синдиката Републике Српске, каже да је Савез још у задњем кварталу 2025. године, када је преговарано о износу најнижих плата, захтијевао од Владе Српске да утиче на формирање, односно ограничавање маржи на основне животне намирнице, али и све услуге, јер се ништа неће постићи повећањем минималца ако га "поједе" пораст цијена.

- Ми смо и сада, када смо прије неколико дана имали консултације са Минићем, упозорили да се те ствари морају исконтролисати. Јер, ми смо постали мјесто које је по цијенама скупље од неких земаља Европске уније, што је сигурно недопустиво, и те ствари се морају промијенити и уредити на квалитетнији начин. Мора се утицати на само формирање цијена, те гдје год постоји њихово неоправдано подизање морају реаговати контролни органи - рекао је за "Независне новине" Станковић, који је додао да Влада и ресорно министарство морају под хитно реаговати.

Да Влада мора реаговати поручују и борци за заштиту потрошача. Кап је, додају, прелила чашу.

"Нови намет сваки дан"

- Кап је прелила све могуће посуде за течност. Ово су већ немогући услови за нормалан живот. Ви више не можете ни похватати нити контролисати и имати праву информацију о томе шта је све поскупјело. Сваки дан имамо нови намет - каже за "Независне новине" Снежана Шешлија, предсједница Удружења грађана "Толеранцијом против различитости" (ТоПееР) из Добоја.

Према њеним ријечима, повећање минималне плате треба да буде ствар власти и привредних субјеката и они то морају регулисати на начин да нико не плаћа цех, а поготово не радници.

- Ви ако повећате минималну плату раднику за рецимо 17 или 20 одсто, а дигнете му цијене преко 45 одсто, шта сте онда урадили? Па боље вратити или не одређивати минималну цијену рада, да бар колико-толико нормално живимо - јасна је Шешлија.

Институције власти, додаје она, од потрошача  праве и кривца и жртву, што уопште није у реду.

Економски хаос

- Требало би под хитно да се донесу одређене мјере на нивоу Владе Републике Српске, којим ће потрошачи бити заштићени. Оно што слиједи Републици Српској јесте повећање броја корисника јавних кухиња и јако велики притисак на хуманитарне организације које такође губе битку јер не могу прикупити онолико средстава колико им треба. Ми се налазимо у економском хаосу, који је немогуће издржати, а ово је тек почетак године. Ми се заваравамо да ће то стати у јануару - наглашава Шешлија.

Да је овај талас поскупљења био потпуно предвидив, те да је директна посљедица политичких одлука власти оцјењује Загорка Граховац, члан Одбора за трговину и туризам Народне скупштине Републике Српске, која додаје да нисмо добили мјере које би заштитиле стандард грађана, него потезе који су додатно погурали раст свих цијена - од струје и комуналних услуга до основних животних намирница.

- Власт је повећање минималца представила као велики успјех, а у суштини је куповна моћ грађана све лошија. Што се тиче контроле цијена, она је била минимална, селективна и бесмислена. Мјере су најчешће исмијаване од стране грађана јер од њих нису осјетили апсолутно ништа. Заиста је неодговорно то што од повећања минималца само буџет има корист, а сав терет свих поскупљења је потпуно пребачен на грађане. Ово је тренутак који је близу тачке пуцања - рекла је Граховчева за "Независне новине".