Технологизација није најважнија и све на овом свијету, јер човјек своја мишљења и идеје изражава и на други начин, рекао је декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула на међународном научном скупу "Наука и стварност" на Палама.

Бартула је истакао да је његов циљ да се покаже колико је данас хуманистика као дисциплина запостављена, односно колико је важна за свако друштво.

- Желимо да укажемо колико је у једном капиталистичко-материјалистичком свијету потребно да се чује глас представника друштвено-хуманистичких наука - рекао је Бартула новинарима.

Научни скуп организовао је Филозофски факултет поводом обиљежавања Дана факултета и крсне славе - Светог Јована Богослова.

Бартула је појаснио да се ова научна конференција организује у оквиру свих студијских програма и научних дисциплина које се проучавају, наводећи да је Филозофски факултет сложена институција јер се на њему изучавају многе друштвено-хуманистичке дисциплине, као и да су у највећем броју то филолошке науке.

Професор емеритус и филозоф Мишо Кулић рекао је да без друштвено-хуманистичких наука нема идеје слободе, нема критике, те додао да данас постоји једна ситуација у којој се мање-више сви људи налазе, а то је да се учи да би се запослило, а не пита се за смисао самог учења и знања.

Кулић је истакао да у данашње вријеме када је битан само профит, људи присуствују једном видљивом нестајању хуманистичког темеља, како друштвено-хуманистичких наука, тако и самог универзитета.

- Криза универзитета није изражена у кризи свих наука, већ у кризи хуманистичког темеља који је он данас, може се рећи, ако не скроз изгубио, онда је то једна снажна тенденција која несумњиво води ка томе - истакао је Кулић.

Према његовим ријечима, овим скуповима жели се подстаћи једно озбиљније друштвено промишљање о улози Филозофског факултета, друштвено-хуманистичких наука, а то значи и саме идеје и слободе у друштву.

Проректор за науку и научно-истраживачки рад на Универзитету у Источном Сарајеву Јелена Крунић рекла је да је ово 20. по реду научна конференција, која је постала препознатљива у региону и свијету.

- Ово што данас имамо је резултат преданог и активног рада колега са Филозофског факултета и они на овом путу нису били сами - истакла је Крунићева и додала да је конференција дио мреже партнерских институција које је организују.

Она је навела да на конференцији учествује са својим радовима више од 160 учесника из осам земаља, са 17 различитих универзитета - из БиХ, Србије, Црне Горе, Кине, Русије, а оволики број показује и значај овог научног скупа.

- Ови аутори нису само бројке. Они су носиоци истраживања и иновација, они су ти који ће да обликују будућност науке и наше земље - поручила је Крунићева.

У оквиру конференције било је говора и о различитим јубилејима у науци и настави, различитим специфичности које су везане за историјски културни идентитет којим се баве учесници.