Систематски прегледи будућих првачића приводе се крају широм Српске, а љекари као најчешће проблеме који муче малишане наводе гојазност, ослабљен вид и недовољно развијен говор, што је, кажу, посљедица претјеране употребе телефона и друге модерне технологије.

Љекари који су протекла два и по мјесеца прегледали стотине малишана истичу да су посљедице одвојености од другара током пандемије вируса корона и те како примјетне. Првенствено истичу да је рачунарска технологија ушла у свијет дјечијих игара, а игрице су углавном замијениле игралишта те да су малишани за вријеме пандемије више времена проводили у затвореном простору и оријентисани ка технологији, имали мању потребу за комуникацијом и игром, које су неопходне за успјешан раст и развој дјетета.

Педијатар и директорица амбуланте “Др Келеман” у Бањалуци Славојка Келеман истакла је да су гојазност и каријес на зубима међу најчешћим проблемима дјеце овог узраста.

- Малишани више времена треба да проводе вани, а што мање пред екраном телефона и испред телевизора. Имајући у виду колико дјеце има проблема са килажом, родитељима савјетујемо да више пажње посвете исхрани - казала је Келеман.

Начелница Службе породичне медицине Дома здравља Бијељина Бојана Палексић Докић истакла је да малишани са овог подручја годинама највећи проблем имају са поремећајима у говору, због чега доста дјеце буде упућено логопеду и дефектологу.

- Примијетили смо да су ове године родитељи самоиницијативно дјецу више водили логопеду, прије уписа у школу него што је то био случај ранијих година - казала је Палексић Докић.

Додала је да су код нешто мањег броја малишана уочени проблеми са видом и моторним системом, због чега су упућени физијатру.

Логопед у бањалучкој Основној школи “Алекса Шантић” Јелена Љубомирац казала је за “Глас” да малишани због претјеране употребе телефона све чешће имају проблема са говором.

- Све се више сусрећемо са артикулационим потешкоћама код дјеце, односно заостају у говору и језику те имају оскудан рјечник, што је углавном посљедица касног проговарања, на које великим дијелом има утицај употреба мобилних телефона, али и генетска предиспозиција - истакла је она.

Додала је да су сигматизам и ротацизам најчешћи проблеми када је у питању артикулација код малишана.

- Сигматизам је неправилан изговор гласова: с, з, ц, ш, ж, ч, џ и ђ, док је ротацизам неправилан изговор гласа р. Углавном то су најчешћи проблеми код првачића - казала је Љубомирчева истичући да се ротацизам толерише до пете године.

Према њеним ријечима, у посљедње вријеме се јавља и развојна дисфазија, чега до прије неколико година уопште није било.

- Имамо ситуација да дијете које дође на упис има развијен говор, али није у потпуности функционалан. На примјер не изражава се исправно тако што не користи род, број и падеж. Због тога са дјецом треба радити од рођења. Жива комуникација и жива ријеч су важни, а телефоне и телевизоре треба ограничити - рекла је она и додала да никад није рано дијете одвести на консултације код логопеда.

Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, уз подршку УНИЦЕФ-а у БиХ, израдило је други програм за рани раст и развој дјеце у Српској за период 2022-2028. година. У том програму је, између осталог, наглашено да су епидемиолошке мјере због пандемије вируса корона код многих, а нарочито код дјеце, довеле до продубљеног стреса.

- Недостатак дружења са вршњацима, недостатак игре, слободног кретања, појачано конзумирање друштвених мрежа те онлајн настава фактори су који могу да оставе посљедице. У том периоду примијећен је и пораст говорно-језичких одступања код дјеце у односу на стандардне норме - истакли су у министарству.

Развојни поремећаји

У Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске истичу да се редовним и систематским прегледима дјеце детектују одређени развојни поремећаји, као што су у исхрани, неухрањеност, анемија, локомоторни апарат, проблеми са видом, слухом, говором и слично. Додају да је потребно континуирано пратити дјецу те што раније започети отклањање развоних поремећаја.

Пише: Данијела Бајић