У Шпанији тренутно дјелује више од сто банди и опасних криминалних група из Србије, Албаније, Хрватске, БиХ, Црне Горе и Сјеверне Македоније, пише шпански лист "El Paiso", позивајући се на податке Центра за обавјештајно дјеловање и антитероризам Шпаније.

Како пише лист, балканске мафије харају том земљом, а највише у Каталонији, Валенсији и Малаги, гдје се, како истичу, повезују с другим криминалним бандама у намјери да остваре уносне илегалне послове.

-Српски кланови се сукобљавају с низоземским, француским и алжирским групама за контролу над путевима дроге у региону. Резултат тога су убиства, пуцњаве, киднаповања и други насилни злочини- пише лист. Посљедњи случај у низу је, како истичу, хапшење Љубомира Кривокапића, припадника шкаљарског клана из Котора, прије неколико дана у хотелу у Барселони, кога су ухапсили захваљујући полицијској сарадњи с колегама из Србије. Од балканских банди, како је наглашено, најактивнији су српски и црногорски гангови, који се првенствено баве трговином наркотицима и оружјем користећи јахте и трговачке бродове за транспорт кокаина из Јужне Америке.

-У Пуерто де Сантосу постоји српска колонија, гдје су направили централу за кокаински бизнис- наглашава лист и додаје да су прве регистроване групе у Шпанији дошле из Албаније и с Косова, које Шпанија означава као србијанску мафију јер не признају његову независност.

Ово није први текст о балканским мафијашким мрежама у Европи, а оне су посебно активне у Француској, Њемачкој, Италији, Аустрији и другим земљама. Један од најпознатијих случајева је када је европска јавност сазнала да су оружје и муниција које су исламски терористи користили у нападу у Паризу потекло са западног Балкана, те да су у Француску доспјели захваљујући криминалним каналима балканске мафије.

Њемачки "Deutsche Welle" пише да је Европа престрављена дјеловањем балканске мафије и пословима у које су умијешани, посебно кад се ради о шверцу оружјем.

-Многи исламистички терористички напади у Европи протеклих година имали су поред идеологије још једну заједничку компоненту - дио оружја које је кориштено у нападима потиче с црних тржишта Балкана- наводи "Deutsche Welle".

Колико је ситуација озбиљна, како пише, свједочи и намјера њемачке и француске владе да заједничким снагама системски покушају да се изборе с овом пошасти. "Deutsche Welle" подсјећа да је у фебруару ове године одржан састанак на високом нивоу на којем је Хајко Мас, министар спољних послова Њемачке, рекао да је циљ иницијативе да се спријечи добављање оружја с црних тржишта у Европу.

-Циљ француско-њемачке иницијативе је да се трајно ријеши проблем илегалне трговине оружјем с Балкана, при чему је усвојен регионални план, који усаглашавају између себе донатори, НАТО, организације УН-а и партнери у региону. План предвиђа успостављање контроле над оружјем у року од пет година- пише "Deutsche Welle".

Међутим, балканска мафија у Европи не бави се само шверцом дроге и оружја. Како су протеклих мјесеци писали њемачки медији, у Њемачкој је и те како присутна балканска грађевинска мафија. "Deutsche Welle",наиме, у другом тексту из прошлог мјесеца пише да у Њемачкој дјелује балканска "багер мафија", којој ни добро опремљена њемачка полиција не може лако стати на крај.

-Велике грађевинске машине, утоваривачи и багери нестају без трага, а конци 'багер мафије' воде на Балкан - у Србију, Хрватску и БиХ. Машине се прво складиште у изнајмљеним халама, а онда криминалци мијењају типске ознаке, број шасије… Транспорт преко границе преузимају фирме из источне Европе. Штете су милионске. Само у Хамбургу је у посљедње три године нестало 16 Зеппелинових утоваривача- наводи "Deutsche Welle".

Радислав Јовичић, бивши министар унутрашњих послова РС и безбједносни стручњак, каже за "Независне" да су РС и БиХ сувише мале земље да би се самостално могле борити с проблемом мафије, која има дубоке везе с криминалним групама широм Европе.

-То је проблем који се може ријешити само сарадњом безбједносних агенција у региону с агенцијама у Европи, јер познато је да су криминалне групе увијек један корак испред безбједносних служби, али и боље су повезани међусобно. Само координирана активност свих безбједносних агенција може допринијети смањењу броја кривичних дјела које они чине. Други лијек, бојим се, не постоји- закључује Јовичић.