Тихи „спавач“ у мозгу може објаснити зашто жене спорије старе од мушкараца
12.03.2025. 09:06
0
ИЗВОР: sputnikportal.rs
Недавна истраживања су открила да претходно неактивни Икс хромозоми у женском мозгу могу постати активни с годинама, потенцијално утичући на когнитивну дуговjечност код жена. Овај феномен, примjећен и код мишева и код људи, могао би да објасни зашто жене доживљавају спорији пад когнитивних способности и дужи животни вијек од мушкараца.
У типичном процесу старења, жене имају мозак млађег изгледа, са мање когнитивних дефицита у поређењу с мушкарцима. Ови резултати показују да се тихи Икс хромозом код жена заправо поново буди касно у животу, што можда помаже да се успори когнитивни пад, објашњава неуролог Дена Дубал са Универзитета Калифорније у Сан Франциску (УЦСФ) и један од аутора студије, која је објављена у часопису „Сајенс адвансис“.
Икс хромозом представља око пет процената људског генома, али остаје недовољно проучаван у контексту старења, кажу Дубал и њене колеге са УЦСФ-а, које води неуронаучница Маргарет Гадек. Док женке сисара насљеђују два Икс хромозома, обично је само један активан у свакој ћелији. Међутим, неки гени избјегавају инактивацију и изгледа да се њихова експресија повећава с годинама.
Да би истражили, аутори горе поменуте студије анализирали су мождане ћелије хипокампуса код женки мишева, упоређујући два соја глодара, Mus musculus и M. castaneus. РНК секвенцирање 40.000 ћелија хипокампуса открило је да је између три и седам процената гена на неактивном Икс хромозому избјегло утишавање, посебно у старијим мозговима. Највише су погођени неурони зупчастог вијуга и олигодендроцити, који су неопходни за памћење и неуронску повезаност.
- Подаци добијени у студијама на људима потврдили су ове налазе. Паралелно с мишевима, старије жене су показале повећану експресију ПЛП1 у парахипокампусу, у поређењу са старијим мушкарцима - рекли су аутори студије.
ПЛП1 ген, који утиче на изолацију неурона и сигнализацију, побољшао је когнитивну функцију када је изражен код старијих женки мишева.
Студија биологије специфичне за жене је историјски била недовољно заступљена у науци и медицини, али је важна и брзо се шири, закључили су аутори студије.
