Све више становника Српске окреће се пороцима што показује раст прихода од игара на срећу, а психолози упозоравају да посебно забрињава то што излаз из проблема у коцки траже и млади, који и велики одмор користе како би одиграли тикет.
Приход од накнада за приређивање игара на срећу из године у годину све је већи, потврдили су за “Глас” из Републичке управе за игре на срећу.
- Приход од накнада за приређивање игара на срећу, наградних и забавних игара и пореза на добитке од игара на срећу у 2021. години износио је 68.242.583 КМ, док је приход по истом основу у 2020. години износио 48.882.864 КМ. Тај приход у 2019. години је износио 43.002.331 КМ - рекли су из Републичке управе за игре на срећу.
И док противници клађења у првом реду родитељи негодују тражећи да кладионице буду што више удаљене од школе, по Закону о играма на срећу нема јасно дефинисане дистанце.
- Нема одредбе којима се прописује удаљеност кладионица, аутомат клубова, казина и других простора у којима се приређују игре на срећу од школских објеката - кажу у Републичкој управи. Међутим, напомињу да је законом клађење малољетницима строго забрањено.
- Лицу млађем од 18 година забрањено је учествовање у играма на срећу, забрањен им је улаз у казина, просторе у којима се приређује класична томбола, кладионице и аутомат клубове, а у случају сумње чињенице провјерава приређивач увидом у личне исправе - рекли су из Републичке управе за игре на срећу. Такође, додају, да инспектори ове управе у контролно-инспекцијским надзорима контролишу присуство малољетника код приређивача игара на срећу, те у том контексту Републичка управа за игре на срећу спроводи закон у пуном његовом капацитету.
Психолог Александар Милић упозорава да је у основи свих порока, а посебно коцкања код младих људи, недостатак позитивних навика, којим би употпунили своје вријеме.
- Недостатак друштвене активности, креативности и неукљученост у спортске активности неки су од основних проблема код људи, посебно младих који се окрећу коцкању. Када дође у период да се жеље и потребе проширују настају унутрашње празнине, незадовољство и у том случају се одлучују да пронађу активност. Увлаче се у проблем, а мисле да ће бити на добитку. У сваком случају, мотивисани су неким добитком, а најчешће буде губитак - рекао је Милић. Наглашава да је потребно обратити додатну пажњу на дистанцу кладионица од школе.
- Друштвена заједница омогућава да у таквим објектима буду и дјеца. Све је подређено тој некој добити, а млади људи пропадају трошећи своје драгоцјено вријеме на тај начин. Пубертет је најкритичније доба, јер тада трагају за идентитетом и циљем живота. Међутим, њихова социјална комуникација је осиромашена, повлаче се у пороке и задовољавају ситним постигнућима - рекао је Милић.
Помоћ
Психолог Александар Милић каже да је у рјешавање проблема младих који се окрећу коцки потребно да се укључе родитељи, али и школа.
- Тим младим људима потребна је помоћ, јер им се не посвећује довољно пажње у породици, ријетко када и школа помаже. Школа би морала имати одређене показатеље, кроз активност и постигнуће на часовима. Кључно је промијенити код младих људи те лоше навике, замијенити их добрим и све ће бити много лакше - рекао је Милић.
Аутор: Милош Васиљевић