У оквиру своје нове трговинске политике, амерички предсједник Доналд Трамп (Трумп) одредио је царине на увоз из Босне и Херцеговине (БиХ) у износу од 35%, док је за Србију наметнута још виша стопа од 37%.

Ове мјере долазе у контексту најављене основне царинске стопе од 10% за већину земаља, док је за Европску унију (ЕУ) утврђена царина од 20%. Зашто су БиХ и Србија суочене са знатно вишим тарифама у односу на европски блок и основну стопу? Шта стоји иза овакве одлуке?

Трампова администрација, позната по заштитничкој економској политици под слоганом "Америка на првом мјесту", користи царине као алат за смањење трговинског дефицита и подршку домаћим произвођачима. Иако БиХ и Србија нису међу највећим трговинским партнерима САД-а, високе стопе од 35% и 37% указују на специфичне економске или политичке разлоге. Стручњаци претпостављају да би увоз из ових земаља, попут производа намјенске индустрије или намјештаја, могао бити виђен као конкуренција америчкој индустрији, што је подстакло строже мјере.

Поред економских фактора, геополитички односи играју кључну улогу. БиХ и Србија, земље Западног Балкана које нису чланице ЕУ, имају различите трговинске и политичке везе у односу на европски блок. Србија, на примјер, има значајне економске односе са Кином и Русијом, што би могло објаснити нешто вишу царину од 37%. Слично томе, БиХ, иако мање изражена у глобалној трговини, може бити под утицајем сличних перцепција о њеним међународним партнерствима. ЕУ, са царином од 20%, очигледно ужива повољнији третман због свог статуса кључног савезника и трговинског партнера САД-а, гдје прекомерне тарифе ризикују озбиљне узвратне мере.

Трампова најављена основна стопа од 10% требало је да буде полазна тачка, али одступања за БиХ и Србију сугеришу да ове земље нису сврстане у "неутралну" категорију. Могуће је да САД виде њихов трговински однос као неповољан или да желе да изврше притисак за политичке и економске уступке, попут отварања тржишта за америчке производе. Тактички потез или симболички гест, високе царине могле би бити и преговарачко средство у ширим односима са регионом.

Док званична образложења из Бијеле куће изостају, питање остаје: да ли су БиХ и Србија колатерална штета Трамповог трговинског рата са глобалним ривалима или постоји дубљи разлог за овако оштре стопе? Једно је сигурно – ове тарифе ће имати значајан утицај на ионако крхке економије Западног Балкана.