Јелена Анжујска, прва жена владар у српској историји, прва којој је написано житије, јединствена европска краљица која је образовала и сиромашне, имала је неколико резиденција на великом простору средњовјековне Србије. Тајну постојања њеног двора у Требињу открио је Јован Дучић. Питање, гдје се тачно налазио, највероватније је коначно добило одговор.

„Пазите гдје стајете“, каже екипи "Спутњика" кустос Музеја Херцеговине Симо Радић док се спуштају у ископину.

Силазимо у простор поред музејске зграде из кога се назире остатак зидова:

„Јован Дучић је био упознат са историјским изворима, највећи дио се и чува у Дубровачком архиву, гдие се Дубровчани обраћају краљици са различитим молбама, жалбама, притужбама на краљичине људе. Најчешће се жале да су напали дубровачки караван, а они су сазнали да се та заплењена роба налази у краљичином дому, у њеној кући у Требињу“.

За двором Јелене Анђел, Јелене Анжујске, изузетне појаве, не само у српској, већ и у европској историји, владарке која је више од шест деценија утицала на друштвено политичке прилике у средњовјековној Србији и овом дијелу Европе, трагало се годинама.

Јеленино Требиње у центру Требиња

Трагало се и за самом локацијом средњовјековног Требиња. Полазило од претпоставке да је град формиран на брду Црквина гдје се данас налази комплекс херцеговачке Грачанице.

Међутим, недавна археолошка истраживања показала су да се Требиње Јелене Анжујске налазило са друге стране Требишнице, у дијелу града који је и данас срце Требиња. Расплет има још једну занимљиву чињеницу, двор се налазио на мјесту данашњег Музеја Херцеговине.

Када смо се спустили у простор поред музејске зграде, све је много јасније, испод објеката из турског периода јасно су уочљиви остаци знатно веће грађевине, са више просторија.

- Врло је могуће да смо сада у двору Јелене Анжујске, прво, налази се на једној хриди, стијени, друго, ту је настављен континуитет. У турском периоду постоји континуитет насеља, не би било логично да су Турци формирали ново насеље, ако је већ ту постојало средњовјековно. Временом, тај објекат је запуштен, на њему су прављени други, двије турске оружарнице. На темељима средњовјековног звоника, црквеног торња направљена је сахат кула - објашњава Радић.

Тајна скривена у Музеју Херцеговине

Ту није крај изненађењима, унутар саме зграде Музеја пронађени су остаци средњовјековних зидина. До њега морамо кроз подрум зграде.

Док идемо ка главном бедему средњевјековног Требиња у коме се највјероватније налазио двор Јелене Анжујске, саговорник "Спутњика" објашњава да су на простору око Музеја и раније рађена мања археолошка истраживања. Изван зидина пронађени су фрагменти римских надгробних споменика, трагови још једног периода живота у дијелу града који је и данас центар Требиња.

- Читав овај простор био је испуњен шутом, хтјели смо да направимо радионицу у подруму, када смо га изнијели, добили смо археолошки локалитет. Пронађени су остаци ових зидина, дебели су метар и 40 центиметара, то је карактеристично за одбрамбене зидине из средњовјековног периода - каже саговорник.

Sputnik/Лола Ђорђевић

Жена краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина Немањића дала је значајан допринос снажењу државе. Народ је памти као „краљицу мајку“ и „велику краљицу“, жену утемељивача школства, ширења културе и писмености и међу сиромашнима. У школи на свом двору дjевојке је учила ручним радовима, вођењу домаћинства, не само богате.

Ватрена дипломатија Јелене Анжујске

Иако рођена као католкиња, прва је српска краљица коју је црква канонизовала, а историја је памти и као вјештог дипломату. Пресудно је што је у себи, каже Радић, носила и исток и запад. Помагала је манастире, али и католичке самостане.

„Али то је радила за своје савезнике, то је период када се на овом простору јавља интерес Млетачке републике која је хтјела да контролише трговину на Балканском полуострву. Урош се ослањао на њене савјете, активно је учествовала у свим политичким питањима. Колико год је била благонаклона према Дубровнику, враћала робу коју су њени људи заплијенили, обавјештавала га о могућем нападу, исто тако, када би је наљутили, знала је да пошаље своју војску, да спале све до градских зидина Дубровника“.

Детаљније истраживање двора Јелене Анжујске тренутно није могуће, јер би постојећи из турског доба изграђени на њему, могли да буду оштећени.

Sputnik/Сенка Милош

Требиње има још један спомен на „краљицу мајку“. Јован Дучић је 1937. године на зидине старог града поставио споменик. То је женска фигура која представља краљицу. Испод је спомен-плоча која објашњава да је то знак сјећања на краљицу Јелену и њене честе боравке у њеном двору у Требињу.

Пише: Сенка Милош