Директор Развојне агенције Републике Српске (РАРС) Маринко Ђукић изјавио је да би дугорочне развојне политике требало да препознају секторе који имају очигледан тренд развоја и могућност запошљавања стручних кадрова, попут металопрераде и машинске индустрије.

Упосљедње вријеме уочавамо повећану потребу аутомобилске индустрије за добављачима у области метала, електро, гуме и пластике – рекао је Ђукић.

Он је додао да је, уз смањење оптерећења цијене рада и раст плата, потребно наставити радити на реформи образовања како би га што боље прилагодили потребама тржишта рада.

Према његовим ријечима, то значи да је неопходно константно осавремењавање школских програма, унапређење практичне наставе у стручним школама и постепено увођење неког облика дуалног образовања на чему је својевремено активно радила и Развојна агенција Републике Српске.

– Надлежне институције треба да наставе рад на изради и провођењу мјера на основу којих се креира понуда и потражња да би се избјегла неусклађеност онога што тржиште рада тражи и онога што се нуди – додао је Ђукић.

Због недостатка потребне радне снаге, нарочито у области грађевинарства и пољопривреде, Ђукић каже да је и у Српској, као и у региону и Европи, примјетан долазак радника из страних земаља.

Ђукић је подсјетио да су дугогодишње квоте од 600 радних дозвола за запошљавање страних држављана и лица без држављанства повећане на 1.400, колико је за наредну годину одобрила Влада Републике Српске уз могућност проширења.

Он је указао и на податке републичког Завода за запошљавање према којима се у прошлој и овој години уочава тренд смањења броја незапослених са 82.898 на 66.504, а да најновија истраживања Завода показују да чак 50 одсто послодаваца, доминантно у области услужних дјелатности (35,7 одсто) и индустрије (33,5 одсто) због повећања обима пословања и даље исказује потребу за новим запошљавањем.

Ђукић је рекао да се од занимања са средњом стручном спремом највише траже трговци, обућари, шивачи, конобари, оператери машина за пластичне и металне производе, столари, возачи теретних возила, док са високом стручном спремом недостају кадрови из ИТ сектора, доктори медицине, економисти, фармацеути и грађевински инжењери.

Он је додао су у посљедњих пет година, према подацима Републичког завода за статистику, неке области показале високу конкурентност, раст извоза и обима пословања, као и способност брзог прилагођавања глобалним економским трендовима током короне.

Као примјере навео је раст производње одјевних предмета у Српској од 150 одсто, као и производњу машина и опреме од 80 одсто.

– Иако на званичној евиденцији има расположиве радне снаге у овим секторима и даље је приличан јаз између њихових званичних квалификација и нивоа знања и вјештина које су послодавцима потребне. Зато би нарочиту пажњу и даље требало посветити доквалификацији расположиве радне снаге са практичним знањима која су заиста неопходна малим и средњим предузећима – закључио је Ђукић.