Грађани БиХ трошили су прошле године више новца него што су зарадили, а то, према ријечима економиста, омогућавају новчане трансфузије дијаспоре без којих многа домаћинства не би могла опстати у времену економске кризе и драстичног поскупљења робе и услуга.
Резултати Европског програма за упоређивање цијена и бруто домаћег производа (БДП) показују да је БДП по становнику у БиХ изражен у стандарду куповне моћи (СКМ) лани износио 35 одсто просјека Европске уније, док је стварна индивидуална потрошња (СИП) по становнику у СКМ у истој години износила 41 одсто просјека Уније.
У саопштењу Агенције за статистику БиХ наводи се да су, поред 27 земаља чланица ЕУ, у ову анализу Евростата укључене и три земље чланице ЕФТА - Исланд, Норвешка и Швајцарска, те државе кандидати за чланство у ЕУ Албанија, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Србија, Турска и БиХ.
Анализа је показала да Луксембург има далеко највећи БДП по становнику од свих укључених земаља, односно 256, што је за два и по пута изнад просјека ЕУ, док су на другом и трећем мјесту Ирска, односно Данска.
У саопштењу се наводи да се као мјера благостања једне земље чешће користе показатељи који су директно везани за домаћинство него БДП, а ниво индивидуалне потрошње је један од њих.
- Док је БДП углавном показатељ нивоа економске активности, стварна индивидуална потрошња алтернативни је показатељ који боље описује материјалне добробити домаћинства. Луксембург има највиши ниво стварне индивидуалне потрошње од свих 36 земаља укључених у ово поређење, са 38 одсто изнад просјека ЕУ. На другом мјесту је Норвешка, гдје је ниво потрошње изнад 27 одсто просјека Уније.
Када су у питању земље кандидати за чланство у ЕУ, ниво стварне потрошње креће се између 20 и 60 одсто испод просјека ЕУ. У БиХ је тај ниво чак 59 одсто испод просјека Уније и ова земља је на зачељу те табеле. Иза БиХ је једино Албанија, такође са 59 одсто мањим нивоом од просјека.
Економиста Зоран Павловић каже за “Глас” да је из наведених показатеља очигледно да грађани БиХ троше више него што зараде.
- Сви имамо много родбине и пријатеља у иностранству, а приливи који долазе по том основу представљају невидљиви извор, односно не могу се статистички обухватити, али омогућавају да стварна потрошња буде већа него што је по свим мјерилима могуће, то јест у односу на БДП. Добар број грађана живи од тих новчаних трансфузија дијаспоре - рекао је Павловић.
Он је навео да је поразно то што је куповна моћ грађана БиХ готово на нивоу трећине становништва европских земаља.
- Мало се ради на повећању запослености и инвестиција како би се на тај начин ојачала економија. Превише се окрећемо задуживању, што земљу доводи у ситуацију да нема новца за економски развој - истиче Павловић.
Препоручена мјера
У саопштењу Агенције за статистику БиХ наводи се да се стварна индивидуална потрошња односи на робу и услуге који су стварно конзумирани од стране појединаца, независно од тога да ли је ту робу и услуге купило или платило домаћинство, влада или нека непрофитна организација.
Код поређења потрошње на међународном нивоу, стварна индивидуална потрошња се често сматра као препоручена мјера.
Пише: Анита Јанковић Речевић
