Курдско питање једно је од најспорнијих у односима Турске и САД, а најновија турска војна акција на сјеверу Ирака против курдских герилаца из Радничке партије Курдистана, сасвим сигурно ће се наћи на дневном реду састанка турског шефа дипломатије Мевлута Чавушоглуа и његових америчких саговорника, када 18. маја буде посјетио Вашингтон.

Турска је поново покренула војну акцију против курдских побуњеника на сјеверу Ирака, иако се, због односа према Курдима званична Анкара често спори са својим највећим савезником у НАТО – Сједињеним Државама, коментарише турску операцију названу „Челична канџа“ дугогодишњи дописник српских медија из Турске Војислав Лалић.

Курдско питање на дневном реду турско-америчког самита

Чавушоглу је и сам признао да је курдско питање једно од најтежих у односима двије земље, иако није једино – одбијање Америке да Турској прода борбене авионе, као и турска куповина руског противваздушног система С400 су такође међу њима, додаје Лалић.

- Када је у Сирији почело арапско прољеће, главни отпор Даешу, пружили су припадници курдских Јединица за заштиту народа. Ове јединице истински су се бориле против терориста, због чега уживају подршку Пентагона, који их наоружава - наводи Лалић.

Чавушоглуа је у посјету Вашингтону позвао амерички државни секретар Ентони Блинкен почетком априла, током самита држава чланица НАТО и то ће бити прва посјета једног турског високог званичника откако је, јануара 2021. Џо Бајден преузео дужност предсједника САД.

Посјета ће се одвијати у оквиру „Стратешког механизма“, посебног формата осмишљеног како би Анкара и Вашингтон лакше превазилазили спорове који оптерећују односе.

Ипак, чини се да Анкара не одустаје од своје политике војних акција против припадника Радничке партије Курдистана (ПКК), коју од 1984. сматра терористичком организацијом.

Турске акције против Курда у Ираку и Сирији трајале су читаве 2021, а продужене су ваздушним ударима у северном Ираку фебруара ове године, да би биле настављене „Челичном канџом“, која, према ријечима турског министра одбране Хулусија Акара, за циљ има „спречавање терористичких напада и обезбјеђивање турске граничне безбједности“.

Акар је навео да је турска ратна авијација успјешно погодила складишта муниције, склоништа, пећине, тунеле и сједишта штабова герилаца из ПКК.

Анкара се не осврће на протесте Дамаска и Багдада

Турска ове акције предузима са времена на вријеме зато што сматра да Радничка партија Курдистана у Ираку и Сирији обучава нове борце које пребацује у Турску, гдје они врше герилске акције, објашњава дугогодишњи дописник српских медија из Турске Војислав Лалић.

- У Багдаду и Дамаску оштро реагују на те повремене упаде турске армије и оптужују турског предсједника Ердогана да се понаша као некада османски султани. У Турској се на те протесте много и не осврћу, иако у суштини угрожавају суверенитет и територијални интегритет двије независне државе. Напротив, турски парламент сваког септембра усваја одлуку којом даје неограничена овлашћења Генералштабу и влади да, када год процијене да је становништво у пограничном подручју према Сирији и Ираку угрожено, могу да упадну у те земље и обрачунају се са курдским терористима. То је наводно у складу са Повељом УН и међународним правом, што је и поред најбоље воље тешко разумјети - коментарише Лалић.

Радничка партија Курдистана основана је 1978, а циљ јој је борба за права Курда у Турској. Међутим, од 1984. Турска, САД, Аустралија, Велика Британија, Јапан, ЕУ и Канада сматрају је терористичком организацијом, а њен лидер, Абдулах Оџалан, налази се у турском затвору гдје служи казну доживотне робије.

Абдулах Оџалан

Зато што их Турска сматра „планинским Турцима“, тачан број Курда у овој земљи је непознат, али се процјењује да их има око 15 милиона. У досадашњим сукобима између турских снага и ПКК процјењује се да је страдало око 40 000 људи.

Само у два наврата од 1984. завладало је примирје у турско-курдском сукобу – крајем XX вијека и између 2013. и 2015, када је Анкара пристала на преговоре.

- Ниједна турска влада није жељела да преговара и да нађе политичко рјешење курдског проблема. Напротив, њихово објашњење такође није лако разумјети – кажу да са терористима не желе да преговарају и да је једино рјешење оружана борба - закључује Лалић.

У интервјуу за турску државну новинску агенцију Анадолија, Акар је објаснио да је турска војна операција усмјерена на регионе Метина, Зап и Авасин-Басјан у сјеверном Ираку и укључује ангажовање командоса који су се, према његовим ријечима „инфилтрирали са копна“.