Тужилаштво БиХ затражило је данас од Апелационог вијећа Суда БиХ да команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину изрекне максималну затворску казну од 20 година за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
На рочишту, на којем је испитана првостепена пресуда од 22. јануара, којом је Махмуљин осуђен на 10 година, Тужилаштво и одбрана су у најкраћем образложили своје жалбе, које су у писаној форми доставили Судском вијећу.
Тужилац Владимир Симовић, који је данас мијењао оправдано одсутног колегу Миланка Кајганића, навео је да би за ратни злочин против цивилног становништва, за злочин против ратних заробљеника, те за ратни злочин против рањеника и болесника, за које је Махмуљин осуђен, једина оправдана и сврсисходна казна била она максимална.
– За ратни злочин против цивилног становништва Судско вијеће је осудило Махмуљина на казну затвора од једне године, за злочин против ратних заробљеника на двије године, а за ратни злочин против рањеника и болесника на осам година, те му је изречена јединствена казна од 10 година затвора – подсјетио је Симовић и истакао да је за свако дјело изречена блага казна.
Тужилаштво сматра да Суд није довољно цијенио тежину дјела, 22 тешко оштећена лица и њихови уништени животи, те смрт 52 лица која су се предала и убијена на најстравичнији начин, због чега предлаже да Апелационо вијеће уважи њихову жалбу као основану и изрекне казну за свако кривично дјело изнад минимума и изрекне казну од 20 година затвора.
Симовић је рекао да су у првостепеној пресуди, породичне прилике, коректно држање на Суду и неоспоравање дјела, као и изостанак тешких посљедица, цијењени као неосноване олакшавајуће околности.
Адвокат Васвија Видовић, бранилац Сакиба Махмуљина, уложила је жалбу на првостепену пресуду по свим основама због, према њеним ријечима, бројних и веома тешких битних повреда кривичног поступка.
Видовићева је затражила ослобађање или укидање пресуде и навела “како је ово риједак случај у којем је испољено толико селективности према доказима”.
Према њеним ријечима, Вијеће је занемарило све доказе одбране, а од 293 материјална доказа, првостепено Судско вијеће у пресуди поменуло је само четири, док се од 26 свједока и два вјештака, у пресуди помиње само четворо, од којих три успут.
– То су еклатантна кршења права одбране, а Суд је дужан при доношењу било које пресуде цијенити све доказе. Он их може и занемарити, али мора рећи зашто их не сматра релевантним или зашто ти докази, по мишљењу Суда немају вриједност – рекла је Видовићева.
На рочишту, на којем је испитана првостепена пресуда од 22. јануара, којом је Махмуљин осуђен на 10 година, Тужилаштво и одбрана су у најкраћем образложили своје жалбе, које су у писаној форми доставили Судском вијећу.
Тужилац Владимир Симовић, који је данас мијењао оправдано одсутног колегу Миланка Кајганића, навео је да би за ратни злочин против цивилног становништва, за злочин против ратних заробљеника, те за ратни злочин против рањеника и болесника, за које је Махмуљин осуђен, једина оправдана и сврсисходна казна била она максимална.
– За ратни злочин против цивилног становништва Судско вијеће је осудило Махмуљина на казну затвора од једне године, за злочин против ратних заробљеника на двије године, а за ратни злочин против рањеника и болесника на осам година, те му је изречена јединствена казна од 10 година затвора – подсјетио је Симовић и истакао да је за свако дјело изречена блага казна.
Тужилаштво сматра да Суд није довољно цијенио тежину дјела, 22 тешко оштећена лица и њихови уништени животи, те смрт 52 лица која су се предала и убијена на најстравичнији начин, због чега предлаже да Апелационо вијеће уважи њихову жалбу као основану и изрекне казну за свако кривично дјело изнад минимума и изрекне казну од 20 година затвора.
Симовић је рекао да су у првостепеној пресуди, породичне прилике, коректно држање на Суду и неоспоравање дјела, као и изостанак тешких посљедица, цијењени као неосноване олакшавајуће околности.
Адвокат Васвија Видовић, бранилац Сакиба Махмуљина, уложила је жалбу на првостепену пресуду по свим основама због, према њеним ријечима, бројних и веома тешких битних повреда кривичног поступка.
Видовићева је затражила ослобађање или укидање пресуде и навела “како је ово риједак случај у којем је испољено толико селективности према доказима”.
Према њеним ријечима, Вијеће је занемарило све доказе одбране, а од 293 материјална доказа, првостепено Судско вијеће у пресуди поменуло је само четири, док се од 26 свједока и два вјештака, у пресуди помиње само четворо, од којих три успут.
– То су еклатантна кршења права одбране, а Суд је дужан при доношењу било које пресуде цијенити све доказе. Он их може и занемарити, али мора рећи зашто их не сматра релевантним или зашто ти докази, по мишљењу Суда немају вриједност – рекла је Видовићева.
Она је навела да је првостепено вијеће погрешно утврдило да је Махмуљин имао ефективну контролу над одредом “Ел муџахедин”, те да докази показују да је овај одред за вријеме акција “Прољеће `95” и “Фарз” био претпочињен 35. дивизији под командом Фадила Хасанагића и да постоје његове наредбе Одреду.
Видовићева је рекла да је Вијеће поклонило вјеру Хасанагићу, али да његове тврдње да није командовао Одредом нису тачне.
Бранилац Нермин Мулалић осврнуо се на наводе да је оптужени имао разлога да зна или да је знао за злочине, те додао да нема доказа да је Махмуљин добио иједан документ или да му је неко усмено пренио шта се дешава.
Махмуљин је данас још једном изразио жаљење “свима који су доживјели неугодности”, те додао да су сви припадници Трећег корпуса који су поштовали његове наредбе, према 284 заробљена припадника Војске Републике Српске, поступали по прописима.
Апелационо вијеће накнадно ће донијети одлуку о жалбама.
