Ми нисмо толерантни и спадамо у десетак најмање толерантних друштава на свијету, због чега је потребно да се што више едукујемо о толеранцији, рекао је Иван Шијаковић, социолог, поводом обиљежавања 16. новембра, Међународног дана толеранције.

Истиче да је иначе у претходних 20 година висок тренд пораста нетолеранције у свијету.

- Веома се повећао степен нетолеранције према различитим етничким групама, идеологијама, односно према свему ономе што је другачије. Мислим да ми врло мало радимо на едукацији о толеранцији - рекао је Шијаковић.

Према његовим ријечима, наше друштво је генетски предиспонирано као нетолерантно.

- Мислим да ће се у будућности све више развијати тај степен нетолеранције - истакао је Шијаковић.

Да је потребно одмалена учити о толеранцији, наглашава и Александар Милић, бањалучки психолог.

- Ми не учимо млађе нараштаје да не улазе у конфликте. Они још од вртића и основних школа треба путем радионица да уче о томе. Веома је важно научити да саслушате друга особа - каже Милић те додаје да је потребно едуковати и одрасле људе о томе.

Наиме, како каже, народ са ових простора нема толеранцију да чује друго мишљење.

- Низак ниво толеранције преноси се у приватни живот, породицу, везу, нико никога не толерише и не постоји разумијевање, а онда се на томе инсистира, као да је то вриједност. Тврдоглавост и недостатак толеранције је недостатак и не би требало да се тиме поносимо - истакао је Милић.

Лазар Продановић, предсједавајући Заједничке комисије за људска права Парламентарне скупштине БиХ, за СРНА-у је казао да је БиХ данас више него икада потребна толеранција према другима и другачијима.

- Досезање пуне хармоније у различитости императив је за све носиоце власти на свим нивоима у БиХ, али и за сваког обичног човјека у овој земљи како бисмо, сви заједно, различитости претворили у предности у политичком, економском, вјерском и културном погледу и како бисмо свакога дана радили на промоцији мира и културе мира која је заснована на толеранцији - истакао је Продановић.

Из Институције омбудсмана за људска права Босне и Херцеговине са жаљењем констатују да у Босни и Херцеговини не постоји озбиљна воља да се подигне ниво толеранције између различитих група које чине наше друштво.

- Не само институције власти, него и појединци често нису спремни да се суоче са појавама или политикама које продубљују подјеле и узрокују нестабилности. Такво окружење може погодовати појави озбиљнијих инцидената, док су врло ријетки примјери међуетничке, међурелигијске или међурасне солидарности или бар не налазе заслужено мјесто у јавном, односно медијском простору - саопштили су из Институције омбудсмана.

У том смислу, омбудсмани подсјећају да је Босна и Херцеговина чланством у Савјету Европе преузела обавезу борбе против нетолеранције, од чега, између осталог, зависи њен међународни углед и положај у међународној заједници.