Од 10. децембра сви млађи од 16 година у Аустралији ће остати без приступа друштвеним платформама као што су ТикТок, YouTube, X и Редит.

Њихова влада поручује да ће овим потезом спријечити онлине злостављање, токсичан садржај и предаторе који вребају дјецу, док су наши саговорници подијељеног мишљења о томе да ли је ово потребно увести у Републици Српској.

Док једни тврде да би јасно одређене добне границе заштитиле дјецу од насиља и штетног садржаја, други истичу да би потпуна забрана била неизводљива и нелогична у дигиталном добу.

Маја Савановић Зорић, психолог и системски породични психотерапеут, поставља питање да ли је тако нешто могуће код нас.

- Теоретски јесте, али у пракси би захтијевало снажну институционалну сарадњу, провјеру година, политичку вољу и високу друштвену свијест, а реално, у нашем окружењу то звучи готово немогуће. Ипак, не желим бити песимистична. То што систем касни, не значи да смо беспомоћни - рекла је Савановић Зорићева.

Додала је да би увођење такве мјере било признање да мозак дјетета није спреман за количину притиска, упоређивања, насиља и сексуализираног садржаја који друштвене мреже носе.

- Са психолошке стране, добро је јасно регулисати добне границе и одговорност платформи, јер дјеца млађа од 16 година немају развијене капацитете процјене ризика као одрасли. Али забрана сама по себи није довољна, она мора бити дио шире стратегије која укључује едукацију родитеља, школу која учи дигиталној писмености и кампања које наглашавају баланс, а не демонизацију технологије - појашњава Савановић Зорићева.

Истиче да се ту долази до кључног, систем можда споро реагује, али породица може брзо.

- Можда држава неће ускоро увести овакву забрану, али родитељи могу поставити јасна правила, градити здраве навике и бити модели баланса. Није песимизам ако видимо препреке, то је зрелост. Оптимистичност је када, упркос томе, вјерујемо да мале, породичне промјене могу заштитити једно дијете, а једно дијете је већ огроман успјех - појаснила је Савановић Зорићева.

Владимир Васић, социолог, за "Независне новине" наглашава да је против потпуне забране друштвених мрежа, посебно у ери дигитализације.

- Мислим да би сада донијети одлуку о потпуној забрани било заиста бесмислено - рекао је Васић.

Он појашњава да би фокус требало ставити на контролу и филтрирање садржаја који се пласирају путем друштвених мрежа.

- Зашто се не филтрирају садржаји који могу да штете и трују нашу дјецу - пита Васић.

Како наводи, слаже се да треба да постоје одређени филтери и мјере ограничења, али сматра да потпуна забрана није ни изводљива ни корисна.

- Прво, то је јако тешко извести у пракси, а друго, мислим да је много боље утицати на квалитет садржаја. Дјеца могу користити друштвене мреже на веома позитиван начин да уче, да се повезују. Акценат на потпуној забрани сматрам промашајем. Дјеци треба омогућити приступ, али уз јасну родитељску контролу - закључио је Васић.